Седи мома у градину,
У градину под малину,
У руке ву огледало,
Бело лице оглеђује.
„Море, лице, бело лице, 5
Кој ли ће те пољубити?
Да знам да ће младо Српче,
Купила би драм белило,
Драм белило, драм црвенило,
Да намакнем бело лице, 10
Па нек љуби мало Српче!
Да знам да је старо Турче,
Купила би црни катран,
Намазала бело лице,
Па нек љуби старо Турче.“ 15
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Драгутин М. Ђорђевић: Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, Научно дело, Београд, 1958., стр. 288.
