Поче војна да војује,
Војуваја две године,
Па си седе на столицу,
На столицу уз астала,
Да си пише ситно писмо. 5
„Овој пишем мојем татку,
Трошак ми је нестануја.
Друго пишем своје мајке,
Крпе ми се докидале.
Треће пишем своје љубе, 10
Чарапе се докидале.
Нек’ ми прати татко трошак,
Ако нема нек узајми,
Па кад дођем ћу зарадим,
Ћу зарадим, ћу да врнем.“ 15
