Смиљ’ је брала Сиљана девојка,
Берејећи гору залутала;
Налутала дванеес другара.
Сви дванеес братом братимила,
Никој неће браство да вој прими. 5
Сам привану Гојко, добар јунак:
Одведе гу на бистри кладенци,
Те си оми њојно бело лице.
Сину лице као јасно слунце.
Проговара Гојко, добар јунак: 10
„Чујеш ли ме, Смиљано девојко,
Да сам знаја твоје бело лице,
Ја не би ти браство привануја.“
Слузе рони Смиљана девојка,
Слузе рони у бистри кладенци 15
А од њи се правив љуте змије,
Љуте змије теја тројеглавке,
Тројеглавке за гору зелену.
