Заспаја ми нежењет,
Око њега девојче,
Росно цвеће береше,
По образ га бијеше:
„Дизај ми се млад нежењет, 5
Коњи ти се покидаше,
Те ти двори прекопаше,
И Видини дворови.“ —
„Иди, Видо, искарај ги!“ —
„Не смем, момче, па не смем, 10
Имам снаје ђаволи,
Имам браћу гидигије;
Снаа ће ме спазити,
А ја не смем лагати,
Него морам казати.“ 15
