Пође Стана да кумује
С њојнојога брата Јову,
Преко тоје Црно Море.
Кад су били пола путу,
Пола путу, у туј гору, 5
У туј гору голубову,
Подунуше вири ветри,
Дигнуше ву бели јаглук.
Сагледа гу брат у лице,
Па говори малеј Јова: 10
„Чујеш ли ме, мори Стано,
До с’ г бесмо брат и сестра,
Од с’г ће смо верно друство.“
Виче Стана штогод може:
„Чујте мене сви пилики 15
Сви пилики, голубики,
Ид кажете мојеј мајке
Нек ми прати црну мрежу,
Да покријем бело лице,
Да не гледа братац Јова.“ 20
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Драгутин М. Ђорђевић: Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, Научно дело, Београд, 1958., стр. 592.
