Прошета се лудо младо
Кроз девојкин бел’ босиљак.
Девојче га љуто куне:
„Не шетај се, лудо младо,
Не ломи ми бел’ босиљак, 5
Кад прокунем земљу ћу усунем.“
Насмеја се лудо младо,
Па откину бел’ босиљак,
Да мирише и уздише.
Девојка га проклињала: 10
„Море, момче, лудо младо,
Под грло ми зимовало,
Под тулбен ми летувало,
На крило ми душу дало.“
