Мајка вика Смиљичицу, А Смиља гу дома нема, Отишла је на кладенца, Да си бира момчадије. Она избра с’м једнога. 5 „Не ме гледај, Смиљичице, Мог’ ти будем смиљни девер, Да ти купим бел дувака, Да ти купим бел прстена!“
