Хвала Богу, хвала јединому,
Ђура лега за девет године,
Ђура лега у ладни подруми,
Ђура рани три сива сокола.
Питаше га три сива сокола: 5
Да л не раниш да не препродаваш,
Ил не раниш у двор да не пратиш?“
„Чујете ме два сива сокола!
Не ве раним да ве препродавам,
Но ве раним у двор да ве пратим.“ 10
„Чујеш ли не, Ђуро тавничаре,
Ми смо синоћ из двор долетели:
Твоји двори у пелин урасли,
Усред пелин црни чунгур стоји,
Око чунгур до три кукавице: 15
Једна кука вечер, па вечери,
Друга кука ноћом, пола ноћом,
Трећа кука никад не престаје.“
„Чујете ме два сива сокола!
Тај што кука вечер, па вечером, 20
То је моја до премила сеја,
Тај што кука ноћом, пола ноћом,
То је моја верна љуба,
Тај што кука никад не престаје,
То је моја остарела мајка, 25
А тај црни у двор чунгарине,
То је мој остарели татко!“
