Зима пројде, лето дојде,
Ми се млади не видосмо,
Не видосмо, не састасмо,
Само синоћ на кладенца,
И туј мало постојасмо, 5
Мало беше, слатко беше,
Коња ноге заболеше,
А девојче половина,
Момка дремка обалила,
Бела зора зазорила, 10
Јасан месец огрејаја.
Проговара младо момче:
„С’г куде ћу ја да прођем?“
Девојче га световало:
„Вржи главу с бел пешкира, 15
Па си прођи кроз чаршију,
Турчин ће ти верувати,
Што те глава заболела.“
