Чобанске поскочице („препевке")
„Низ Мораву ретко цвеће, Љупке!“
Што је ретко, то је лепо, Јово.
„Лету сојке преко лојзе, Зорке!"
Несу сојке, но девојке, Миле.
„Танке шиве до превиве, Лепо!"
Младо момче, Талијанче, Борко.
„На гушу ти ред дукати, Милике!
Немаш паре да ги платиш, Николо.
„Црно гројзе гавранито, Милице!“
Ти ми дођи па позобај, Стеване.
„Падни росо од небеса, Смиљо!“
Од болести младо момче, Витко.
Пије ми се лимунада, Перо,
У сабора под јавора, Деске.
Ја ти реко беж’ далеко, Верке,
Није близо ни далеко, Најдо.
Мори, Олге, нануле,
Што се млада удаде?
Ја се не би удала,
Но ме Блашко превара.
Гена ми се вије на брег да заспије,
На брег да заспије, Боре да заспије,
Рада ми седи на бајир, на бајир,
При њума нема ни козар ни овчар,
Само Најда опанчар, опанчар.
Чобанице у пољу кад чувају стоку певају и оне препевке, које су унете у одељку о седељкама.
Певач, место записа и напомена
[уреди]Референце
[уреди]Извор
[уреди]- Драгутин М. Ђорђевић: Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, Научно дело, Београд, 1958., стр. 624.