Мене мама оће да ме бије:
„Што си била, Надо, по комшије?“
„Нисам, мамо, била по комшије,
Ето седим под наше капије,
Читам писмо Тоше бојаџије. 5
Мени Тоша овако писује:
Да је Тоша сада на терену,
Носи пушку, мајко, на рамену,
Кад се врати, слику ће ми прати.“
Иде курир из Старе Србије, 10
Носи писмо Тоше бојаџије
И у писму једна слика мала,
На њум има до два до три слова,
Да од сада будем ја његова.
