Мајка има милу ћеру,
Изаткала белу басму,
Однела гу на терзију,
Да вој скроји белу полку,
Белу полку, кат аљине. 5
„Ој, терзијо, мој терзијо,
Да ми скројиш белу полку,
Да ми скројиш кат аљине,
А ја тебе бел погачу.“
Узе брашно мала мома„ 10
Дуну ветар отсеја га,
Росна киша замеси га,
Грану слунце — испече га.
