„Мори, момо, жута-бледа,
Што си толко пребледела,
Да л’ си вино ти препила,
Ил’ ракију бојадију?“ —
„Нит’ сам вино ја препила, 5
Нит’ ракију бојадију.
Свекар ми је пиајаница,
А свекрва неработна;
З’лвице ми помаларке,
А девери калуђери.“ — 10
„За свекра ти неје мука.
Искарај га из собицу,
Па си тури чивијицу.
За свекрву неје мука,
Ти гу бутни поза врата, 15
Па гу покри сас метлицу.
За з’лвице неје мука,
Ти ги, море, сам удади.“
