Црна Горо, да ли ме познаваш,
Је ли знајеш кад сам те одија,
Кад смо били триста и три свата?
Исекоше до триес делије,
Потикаше — нигде ниједнога! 5
Погубише кума и старејка,
Погубише два ручна девера,
Два девера, два ручна прстена,
Погубише Јанка младожењу,
С’л остаде тај лепа девојка. 10
Проговара тај лепа девојка:
„Чујте мене до тријес делије,
Пуште те ме доле на друмове,
Да извадим свилени пешкири,
Да ја видим Јанка младожењу!“ 15
Пуштише гу до тријес делије,
Не узима свилени пешкири,
Но извади тија клети ножи,
Па удари у тој клето срце.
Удрејећи она говорила: 20
„Легај, Јанко, оба да легамо!“
