Прошета се Мика млад
Кроз тај пусти Београд.
Опази га Јелена
Са висока чардака.
Проговара Јелена: 5
„Смин овамо, Мико млад,
Смин, овамо на конак!“
„Не смем, не смем, Јелена,
Биће туна Јунуз бег?“
„Није туна Јунуз бег, 10
Отиш’о је далеко:
Девет дана док оде,
Девет дана док дође.“
Превари се Мика млад,
Па он смину на конак. 15
Отуд иде Јунуз бег!
Проговара Мика млад:
„Леле, леле Јелено,
Ди ћу сада ја јадан?!“
„Ћу те скријем у долап!“ 20
Ал кад дође Јануз бег,
Удри чизмом у долап.
Долап се је отворио,
Млад је Мика искочио!
