В’зд’н жела Јованова молба,
В’зд’н жела, в’зд’н жедна била,
Никој не сме на воду да иде.
Зарече се из молбе девојче:
„Подајте ми невестинско руво, 5
Ја ћу идем у горе за воду!“
Дадоше вој невестинско руво
Па итиде у горе за воду
Код кладенца Муса Арбанса!
„Помоз Бога, Мусо Арбанасо!“ 10
„Бог помогја, убава невесто!
Ћу те питам, премлада невесто,
Да ми кажеш, до чија си љуба?“
„Ја сам љуба Марка Краљевића,
А сеја сам Милош Обилића.“ 15
Кад девојче из горе искочи,
Т’г запева т’нко гласовито:
„Нисам љуба Марка Краљевића,
Ни па сеја Милош Обилића,
Ево ја сам из молбе девојче!“ 20
Мртав паде Муса Арбанаса,
Мртав паде и мртав говори:
„До с'г не ме никој превараја,
Еве данас из молбе девојче!“
