Месечино Давино,
Не залази за рано
Док мој драги коњ спрема,
Да отиде у Плена,
Да заплени два села, 5
У два села две моме,
Обе моме другаче,
Зовеју се кумаче.
Једна другој збореше:
„Дор си бесмо на свој дом, 10
Ми си лепо живесмо,
Ми се ситно плетосмо,
По сто шиве на рамо,
По педесет низ образ.“
