Sistematski rečnik srpskohrvatskog jezika (1936)
| Sistematski rečnik srpskohrvatskog jezika (1938) Pisac: Ranko Jovanović Predgovor |
1–821→ |
| Jovanović, Ranko (1938). Sistematski rečnik srpskohrvatskog jezika. Beograd: Biblioteka opšteg obrazovanja |
Predgovor[uredi]
Sistematski rečnik, koji se sada prvi put pojavljuje na našem jeziku, razlikuje se svojom namenom, pa usled toga i obradom gradiva, od običnih alfabetskih rečnika, te je potrebno na ovom mestu objasniti njegovu svrhu i upotrebu.
Nedostaci običnih rečnika[uredi]
Oni koji se bave pisanjem ili prevođenjem — pisci, novinari, prevodioci, a i govornici — znaju kako je ponekad teško naći pravu reč da se izrazi neka misao. Sa teškoćama ove vrste bore se ne samo neuki i početnici, već i iskusni ljudi od pera i izrađeni govornici. Koliko puta zapnemo u radu, naročito kad žurimo, oko neke reči koje ne možemo da se setimo, iako nam je „navrh jezika“. To se dešava i kod reči koje pripadaju svakidašnjem govoru, a još češće kod onih koje su van uže oblasti našeg interesovanja ili zanimanja. Jer naše znanje jezika obuhvata, pored ograničenog broja reči kojima se redovno ili često služimo, mnogo veći broj takvih koje su nam poznate, ali ih retko upotrebljavamo, te njima ne raspolažemo sa dovoljno brzine i pouzdanja; i otuda, kada treba neku misao izraziti, nastaju često teškoće pri traženju i izboru reči. U svima takvim slučajevima ne pomažu obični rečnici: u ovima nalazimo obaveštenja u pogledu značenja, gramatičkih osobina ili prevod pojedinih reči na neki drugi jezik, uvek polazeći od već date reči, ali u obratnom slučaju, kada polazeći od pojma tražimo reč, ne možemo se njima poslužiti, zato što su u njima reči poređane alfabetskim redom tj. po svom obliku, a bez obzira na značenje, te bi katkad valjalo pretražiti ceo rečnik da se naće jedna reč koja nam je potrebna.
strana 6
Pismeni sastavi i prevodi[uredi]
Najobičniji nedostaci pismenih sastava i prevoda — ponavljanje reči i nedovoljno tačno izražavanje — potiču od oskudice rečnika kojim pisac ili prevodilac raspolaže. Poznato je da se neobrazovani ljudi služe vrlo malim brojem reči (u nekim slučajevima taj broj ne premaša nekoliko stotina), ali se i mnogi obrazovani ljudi zadovoljavaju veoma skučenim rečnikom. Ovu oskudicu, kao što rekosmo, ne mogu nadoknaditi obični rečnici, ma koliko bogatstvo reči sadržali: one u njima pretstavljaju skriveno blago, jer se ne mogu naći onda, kada su potrebne.
Najzad da pomenemo i jedan nedostatak koji se oseća kod nastave maternjeg jezika. Mi imamo gramatike, iz kojih se može učiti pravilna upotreba reči, ali ne postoji nikakva knjiga iz koje bi đaci mogli učiti same reči i proširivati znanje maternjeg jezika. Njima se daju zadaci sa tekstovima koje treba preraditi, izražavajući iste misli na različan način, „svojim rečima“, ali im se ne pruža pomoćno sredstvo za izradu takvih zadataka.
Svi ovi slučajevi pokazuju dovoljno jasno da je vrlo potrebna jedna knjiga u kojoj se mogu nalaziti reči polazeći od pojmova. Takva. knjiga je Sistematski (ili analoiški) rečnik.
Sistematski rečnik i njegova upotreba[uredi]
U Sistematskom rečniku reči su prema svome značenju raspoređene u veće i manje grupe. Ova podela na grupe može se različno izvesti. U nekim rečnicima ove vrste (engleski Roget, Thesaurus) podela je izvršena na osnovu analogija, često i suviše suptilnih i dalekih, što znatno umanjuje praktičnu vrednost takvih rečnika. Kod drugih (Boissière i Maquet, Dictionnaire analogique; Paul Rouaix, Dictionnaire des idées…) uzet je za osnovu izvestan broj reči, pa su ostale oko njih rasporećene.
U našem Sistematskom rečniku podela je izvedena na drugačiji način. S obzirom na to da se jezik razvija po raznim oblastima života i rada ljudskog, i svaka oblast izrađuje, tako reći, ovoj rečnik i svoju terminologiju, i imajući na umu da se mi u svakom pojedinom slučaju izražavanja misli krećemo u jednoj određenoj oblasti, strana 7 te se moramo služiti njenom terminologijom, mi smo podelu cele građe izveli na terminološkoj osnovi. Ovakva podela dovela je do diferenciranja grupa i pojmova u njima koje, po našem uverenju i iskustvu, znatno doprinosi praktičnoj vrednosti ovakvog rečnika.
Prva oblast (grupa 1 do 821) obuhvata svakidašnji život. Sve ostale grupe su raspoređene po naučnim oblastima sa kojima su najtešnje vezane. Grupe i podgrupe raspoređene su prema svome značenju tako da se u blizini svake grupe nalaze sve njoj srodne, idući uvek od opšteg ka posebnom. Onde gde to nije bilo mogućno sprovesti — a pojmljivo je da se hiljade i hiljade pojmova, koji su među sobom na najraznovrsnije načine povezani, isprepletani i izukrštani, ne mogu poređati u jedan linearan niz — grupe koje su ma na kakav način međusobno vezane, a u rečniku rastavljene drugim grupama, dovedene su u vezu upućivanjem od jedne na drugu.
U pojedinim grupama nalaze se svi sinonimi (kao i dubleti koje smo smatrali da je vredno navesti) i srodni pojmovi, ako usled njihove mnogobrojnosti ili značaja nije bilo potrebno izdvojiti ih u zasebnu, obližnju grupu. Antonimi (reči suprotnog značenja) nalaze se bilo u istoj grupi pod posebnim slovom, bilo u obližnjoj grupi, ili su, najzad, ako su razdvojeni drugim grupama, vezani upućivanjem od jedne grupe na drugu.
Drugi deo ove knjige sadrži alfabetski rečnik i registar, u kome je kod svake reči — a kod reči sa više značenja, kod svakog značenja — naveden broj odgovarajuće grupe u sistematskom delu. Radi uštede u prostoru u registru su izostavljene neke izvedenice (imenice od glagola, prideva itd.), koje se uvek nalaze u istim grupama kao i reči od kojih su izvedene.
Pri traženju reči u Sistematskom rečniku moglo bi se ići putem analize tj. odrediti oblast, odeljak i grupu kojoj dati pojam logički pripada. Ali taj posao ne bi uvek bio ni brz ni lak, s obzirom na komplikovanost logičkih odnosa meću pojmovima. Mnogo se lakše i brže nalaze reči pomoću registra. Dovoljno je naći u registru ma koju reč po značenju srodnu onoj koju tražimo, da bismo došli do grupe u kojoj se nalazi tražena reč i njeni sinonimi. Pri tome se možemo poslužiti srodnim pojmovima šireg ili užeg obima, strana 8 ili suprotnim pojmovima. Da bismo na pr. došli do reči dizgin, možemo naći u registru reč uzda, ili reč šireg značenja oprema, ili još šireg konjarstvo, pa ćemo u blizini naći traženu grupu; ako tražimo reč ometati, naći ćemo u registru sprečavati ili smetnja; do reči zamračiti doći ćemo pomoću reči mračan, ili suprotnog pojma osvetliti ili svetao; reč lula naći ćemo pomoću pušiti ili duvan; čorba kod jelo; srkati kod piti itd. Češćom upotrebom ovog rečnika čitalac će se ubrzo upoznati sa rasporedom grupa u njemu, te će moći vrlo lako i brzo nalaziti reči koje mu zatrebaju. Pa i samo prelistavanje Sistematskog rečnika moći će korisno da posluži osveženju znanja iz pojedinih oblasti, a ponekad i da pruži zgodan potstrek ili ideju.
Pri odabiranju građe za ovaj rečnik pisac se služio, pored postojećih rečnika našeg jezika i zvaničnih terminologija i nomenklatura za školske predmete (u izdanju Ministarstva prosvete), poglavito materijalom koji je sam godinama skupljao i sređivao. U ovom poslu pomagali su mu, bilo aktivnom saradnjom ili savetima, pri obradi medicinske oblasti Dr. Miloš Popović i Dr. Milivoje Sarvan, prirodnih nauka g. prof. Radivoje Marinović, u oblasti prava g-đa Jelena i g. Predrag Nikolić i g. Josif Mohorovičić. Pisac smatra za dužnost da se i na ovom mestu zahvali svima njima, kao i svojoj ženi Dari, koja je hrabro delila sa njim sve napore i brige oko izrade i izdavanja ovog rečnika.