Систематски речник српскохрватског језика (1936)/1931-1974

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Систематски речник српскохрватског језика  (1936) 
Писац: Ранко Јовановић
1931–1974: Хемија
Јовановић, Ранко (1936). Систематски речник српскохрватског језика. Београд: Библиотека општег образовања


ХЕМИЈА[уреди]

  1. — хемија, хемиски, хемичар, — неорганска хемија, — органска хемија, хемиски закон, хемиски знак, — хемиска формула, емпириска формула, структурна формула, — изомерна једињења, — хемиска особина, хемиска једначина, —
    • а) алхемија, алхемичар.
  2. *
  3. — хемиска промена, — дејство, дејствовати, — реакција, реагенс, нагристи, нагризати, најести, наједати, разјести, разједати, — врење, врети, превирати, — распадање, распадати се, распасти се, — кварити се, покварити се (959б), укварити се, — гњити, гњијење, гњилети, гњиљење, гњилеж, гњио, нагњио, — трунути, иструнути, трулети, иструлети, трулеж, труо, натруо, — анализа (разлагање), анализовати, — електролиза, — синтеза (спајање), — супституција (замењивање), — катализатор, —
    • а) једињење, спој, — јединити се, — афинитет, тежинска размера, — валенца, једновалентан, двовалентан, тровалентан, — група, радикал (корен), — легура, — киселина, ортокиселина, метокиселина, — база, — со, — оксид, — хидроксилна група.
  4. *
  5. — елеменат, елементарна материја, стихија, елементарно стање, — метал (1947), — металоид.
  6. страна 179
  7. — атом, атомска тежина, периодни систем елемената, — молекул, број атома у молекулу, алотропија.
  8. *
  9. — водоник, — редукциона моћ, — праскави гас, — вода, воден, воденаст, водњикав, — тврда вода, мека вода, — хидрат, анхидрит.
  10. *
  11. — кисеоник, — озон, — оксид, моноксид, диоксид, супероксид, оксидација (сагоревање), — угљен диоксид, —
    • а) аргон.
  12. *
  13. — халогени елементи, — хлор, хлорид, хлороводоник, хлороводонична (сона) киселина, — бром, бромид, — јод, јодид, — флуор, флуорид, флуороводоник.
  14. *
  15. — сумпор, сумпорни цвет, сублимација, сублимовати, — аморфан (1985) — сулфид, сумпорводоник, — сумпораста киселина, сулфит, — сумпорна киселина (витриол), сулфат.
  16. *
  17. — азот, — амонијак, — нишадор, — азотна киселина (ћезап), нитрат, — царска киселина, — амон-група, амон-спој.
  18. *
  19. — фосфор, бели фосфор, црвени фосфор — фосфорна киселина, фосфат, — фосфорит, — апатит.
  20. *
  21. — арсен, арсеник, — оксид арсена (сичан, мишомор), — аурипигмент, — реалгар.
  22. *
  23. — антимон, — сурма, — антимонит.
  24. *
  25. — бизмут.
  26. *
  27. — угљеник, — графит, — дијамант, карбонадо, брилијант, — аморфни угљеник, угаљ (1538а), угљен, угљени, камени угаљ, антрацит, мрки угаљ (лигнит), тресет, тресетиште, вештачки угаљ, (шљака 1947а), — угљен моноксид, угљен диоксид, — угљена киселина, карбонат, — метан, — ацетилен, — светлећи (ретортни) гас.
  28. *
  29. — силицијум, — кварц (белутак), кварцна сига (воденични камен), мандола, калцедон, карнеол, сардер, хризопрас, хелиотроп, ахат, геода, жица кварца, горски кристал (стрелице), чађавац, морион, биљур, аметист, цитрин, дијатомејска земља, кремен, брус, лидит, јаспис, авантурин, мачје око, — аморфни кварц, опал, обичан опал, драги опал, карборундум, — стакло (1540), —
    • а) силикати, андалузит, оливин, талк, талкшист (талков шкриљац), стеатит, стива, истива, серпентин, серпентински азбест, племенити серпентин, — фелдспат, ортоклас, адулар, самидин, — плагиоклас, албит, олигоклас, андезин, лабрадор, анортит, — леуцит, нефелин, лискун, бели лискун (мусковит), микашист (мусковитски шкриљац), црни лискун (биотит), хлоритски шкриљац (хлоритошист), амфибол, амфиболит, актинолит, — азбест, — пироксен, аугит, дијалаг, турмалин.
  30. страна 180

  31. — бор, — борна киселина, борат.
  32. *
  33. — метал, ковина (1933), метални, металургија (1579а), — руда, рудиште, рудокоп, рудник, мајдан, — рудна жица, изданак, — рударство, рудар, —
    • а) згура, шљака.
  34. *
  35. — алкални метали, — цеђ,
    • а) калијум, — калијумкарбонат (поташа, пепељача), — калијумнитрат (шалитра), — барут (1441в), — натријум, — кухињска со (натријумхлорид), морска со, изворска со, степска со, камена со, цветање (ефлоресцирање), сланиште, сони склад, — солана, — натријумкарбонат (мека сода), — кисели натријумкарбонат (бикарбона сода), — натријумова база (масна сода, камена сода), натријумнитрат (натријумова шалитра).
  36. *
  37. — земноалкални метали,
    • а) калцијум, — калцијум карбонат, калцит, — кречник, кречњак (вапнац, вапненац), — креда, — сталактит, сталагмит, — инкрустација, — оолитски кречњак, једри кречњак, бигар (сига), травертин, плочасти кречњак, литографски камен, — мрамор, мермер, шарени (бречасти) мрамор, — калцијум оксид (жежени, печени креч), вапно, вапнен, вапненаст, — калцијумова база (гашени креч), угасити, угашен, — кречно млеко, кречна каша, — кречити, окречити, — кречњав, кречовит, — малтер, — флуорит, — калцијумсулфат, гипс (садра), анхидрит, влакнасти гипс, алабастер (убјел), једри гипс (1783), — цемент, бетон (1774а), — арагонит, —
    • б) магнезијум, — магнезијумкарбонат, магнезит, доломит, — магнезијумсулфат (горка со), — силикати магнезијума, талк, серпентин, азбест (1945а), —
    • в) радијум, —
    • г) стронцијум, —
    • д) баријум, —
    • ђ) берилијум, — берил, — смарагд, аквамарин.
  38. *
  39. — цинк, — цинков оксид (цинково белило, цинквајс), — цинков сулфат (бела галица), — сфалерит, смитсонит.
  40. *
  41. — жива, — амалгам, — меркуро — једињења, меркури — једињења, — меркурохлорид (каломел), — меркурихлорид (сублимат), — живин сулфид (цинобер), цинабарит.
  42. *
  43. — бакар, бакаран, бакрен, — купроједињења, куприједињења, — бакарне легуре, — бронза, туч, месинг, месинган, — ново сребро, — куприсулфат (плава галица, плави камен), — малахит, азурит, халкопирит, ковелин, халкосин, куприт.
  44. *
  45. — сребро, сребрн, — сребрити, посребрити, — срма, — нитрат сребра (лапис), — бромид сребра, — аргентит, електрум, прустит, пираргирит, тетраедрит, галенит.
  46. страна 181
  47. — злато, златан, — чистоћа злата, — карат, — финоћа, — суво злато, жежено злато, — ауроспојеви, ауриспојеви, — златоносна кварцна жица, — наносно (алувијално) злато, (златар 1805).
  48. *
  49. — калај, — стањол, — бели лим, — станолспојеви, станилспојеви, — станилсулфид (пенасто злато, варак), — каситерит, калајев кљун.
  50. *
  51. — олово, — сулфид олова, галенит, — оксид олова (глеђ), минијум, — карбонат олова (церузит).
  52. *
  53. — алуминијум, — алуминијумова бронза, — силикати алуминијума (1945а), — каолин (порцеланска земља), глина, (глинено посуђе 1780), иловача (1979, 1987а), — двојни сулфат алуминијума (стипса, коцељ), — корунд, шмиргла, рубин, сафир, топаз, гранат, пироп, алмандин, меланит, гросулар, спинел, тиркиз.
  54. *
  55. — гвожђе, железо, гвозден, гвожђан, железан, — космичко (сидерско) гвожђе, телурско гвожђе, језерска руда (палудит), — ковано гвожђе, ливено гвожђе, — железара, — челик, челичан, челичити, оцал, (калити 1794г), — хромни челик, — фероспојеви, фериспојеви, — сулфат гвожђа (зелена галица), — гвоздена руда, — лимонит, жута окра, хематит, црвена окра, магнетит, сидерит, пирит, арсенопирит, хромит, —
    • а) рђа, рђати, — зарђати.
  56. *
  57. — манган, — калијумперманганат (хиперманган), — пиролузит.
  58. *
  59. — никал, никлен, — никловати, никлован, — никелин, гарниерит.
  60. *
  61. — хром, — хромни челик.
  62. *
  63. — платинасти метали, — платина, — паладијум, — родијум, — иридијум.
  64. *
  65. — циркон, хијацинт.
  66. *
  67. — органска хемија, — органско једињење, — угљоводоници, угљеноводоник, засићени угљоводоници (парафини), хомологи ред, — метан, етан, пропан, квартан, пентан, — незасићени угљоводоници, — деривати угљоводоника, халогени деривати, — нафта, петролеум, петролеј, петролејски, — пречишћен петролеум (фотоген), — бензин, газолин, — лигроин, — вазелин, — парафин, — метанов трихлорид (хлороформ), — метанов тројодид (јодоформ).
  68. *
  69. — алкохоли (хидроксилни деривати угљоводоника), — метил алкохол, — етил алкохол (шпиритус), — етилни етар, — полихидроксилни алкохоли, — гликол, — глицерин, — алдехид, формалдехид, —
    • а) органске киселине, — карбоксилна група, — мравља киселина, страна 182 — сирћетна киселина, — сува дестилација дрвета, — ацетат, естар сирћетне киселине.
  70. *
  71. — масне киселине, — маст, мастан, мастити, измастити, умастити, — свињска маст, (ужећи се 959б), — стеаринска киселина, — лој, — палмитинска киселина, — олеинска киселина, зеитин, олај, (мазиво 779а), — сапун (1847).
  72. *
  73. — угљени хидрати, — хексоза, — грожђани шећер (гликоза), воћни шећер (фруктоза), — дихексоза, — бели шећер, — жути карамел, — млечни шећер, — полихексоза, — скроб, штирак (1833а), — гликоген, — целулоза, — хартија (165), — вештачка свила, — памук (1682).
  74. *
  75. — калијумцијанид.
  76. *
  77. — ароматична једињења, — катран, — бензол, — кумел, — нафталин, — антрацен, — карбол (фенол), — пикринска киселина, пикрат.
  78. *
  79. — салицилна киселина, — аспирин.
  80. *
  81. — етарска уља, — терпентин (пинен), терпентиново уље, колофонијум, — канфор.
  82. *
  83. — смоле, — ћилибар, — каучук, — измирна, — тамјан.
  84. *
  85. — алкалоиди, — атропин, — стрихнин, — никотин, — кокаин, — кофеин, — теин, — кинин, — анилин.
  86. *
  87. — беланчевине (протеини), беланчевина, — фибрин, — казеин, — протеиди, — хемоглобин, — оксихемоглобин, — муцин, — албуминоиди, — колаген, — туткало (1792), — кератин.