Систематски речник српскохрватског језика (1936)/2168-2269

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Систематски речник српскохрватског језика  (1936) 
Писац: Ранко Јовановић
2168–2269: Математика
Јовановић, Ранко (1936). Систематски речник српскохрватског језика. Београд: Библиотека општег образовања


МАТЕМАТИКА[уреди]

  1. — математика, математички, математичар, — аксиома, теорема.
  2. *
  3. — мера, систем мера, апсолутни систем мера, — јединица, количина, основна количина, — мерити, мерење, измерити, одмерити, омерити, премерити, премеравати, размерити, размеравати (2328б), умерити, подмерити, — мерљив, — немерљив, — самерљив, — мерило, — размера, — равномеран (мера за тежину 1866а, мера за дужину 2200).
  4. *
  5. — количина, величина, — оволико, толико, онолико, колико, колико год.
  6. *
  7. — много, пуно, грдно, силан, сила, — велики, повелики, — тушта и тама, тушта и тма, шта, (јунак итд.) и по, — обилно, обилан, обилат, — неисцрпан, непресушан, — до миле воље, — јак, јачина, јакост, (тешке паре 1551б), —
    • а) више, повише, понајвише, — већи, — повисити, повећати, — пети се, пењати се, — расти, прирасти, прираштај, — премашити, премашати, превазићи, превазилазити, прећи, прелазити, —
    • б) сувише, одвише, одвећ, превише, превећ, премного, (прекомерно 2178а), — вишак, сувишак, претек, напретек.
  8. *
  9. — мало, малко, малчице, мали, — оскудан, скучен, (незнатан 379), — трун, трунчица, мрва, мрака, трина, — само, уба, цигли, — једва, — ограничити, ограничење, —
    • а) мање, најмање, (мањак 2321), — смањити (се), мањити, умањити, малити, умалити, омалити, — снизити, спустити, — пасти, падати, — утањити, —
    • б) нимало, николико, ни туге.
  10. *
  11. — довољно, довољан, доста, достати, достајати, достатан, достатност, — смоћи, смагати, дотећи, достићи, стићи, стизати, — заситити, засићен, зајазити, (пун 2246а), —
    • а) недовољно, недовољан, недостати, недостајати, недостатак, — незајажљив, (ненасит 131).
  12. страна 220

  13. — додати, додавати, надодати, дометнути, дометати (302), надометати, надометнути, придодати, допунити, — додатак, дометак, допуна, допунски, допунбени, — наставити, наставак (2201), — прикључити, приложити, прилагати, прилог, — још, и, такође, као и, — поред, поврх, уз, — штавише, —
    • а) одузети, одбити, одбитак, — отпис, отписати.
  14. *
  15. — број, бројни, бројка, цифра, — бројити, бројати, избројити, набројити, набрајати, побројити, пребројити, одбројити, убројити, убрајати, разбројити, разбрајати, прибројити, прибрајати, — бројач, — прекобројан.
  16. *
  17. — многобројан, многобројност, безбројан, безброј, небројен, небројан, многострук, вишеструк, велик, — безграничан, — мноштво, множина, многи, много, сијасет, сила, силесија, маса, умножити, умножавати, множити се, намножити се, (многољудан 2005в), осути се, (густ 2266а), врвети, камтити, киптети, грнути, гомила (1149), гомилица, гомилати (се), —
    • а) већина, — превладати, превлађивати, преовладати, преовлађивати.
  18. *
  19. — малобројан, малобројност, мало, мали, помало, малко, малчице, слабо, омален, низак, — мањи, мање, мањина, малина, — разредити, проредити, десетковати, спасти на, — неколико, неколицина.
  20. — степен, ступањ, мера, (количина 2170, број 2175), у толиком степену, до тог степена, — утолико, тим, —
    • а) веома, врло, јако, знатно, (знатан 378), много, силно, здраво, тешко, тежак, грдно, нарочито, особито, поготову, ванредно, необично, несравњено, богзна како, богзна колико, у великој мери, до миле воље, поштено, (кад, куд итд.) себе, ваљано, обилато, обилно, баснословно (942а), грозно, страховито, бескрајно, бестрага, до крајности, безмерно, неизмерно, неисказан, неописан, неоцењив, висок, крајњи, врхунац, — више, већма, повише, највише, понајвише, највећма, претежно, повећати (се), појачати (се), узети маха, дати маха, разбуктети се, распламтети се, — сувише (2171б), прекомерно, преко мере, прекомеран, претерано, (претерати 355), — сасвим, сасма, посве, скроз, потпуно, потпун, савршено, савршен, овејан, прави, пуки, темељан, непомућен, —
    • б) умерен, умерено, умереност, умерити, одмерен, одмереност, — прилично, доста, подобро, осредњи, средњи, пристојно, — иоле, иколико, (приближно 990а), —
    • в) мало (2172), помало, слабо, неприметно, (неосетан 379), овлаш, овлашан, површан, (недовољан 2173а), — суптилан, — опасти, опадати, спасти, попустити, попуштати, патисати, патинути, уминути, јењати, стишати се, утишати се, умирити се, лећи, легнути, гасити, загасити, утолити, ослабити, ублажити.
  21. *

    страна 221

  22. — аритметика, аритметички, — рачуница (2181), — бројна област, број, — посебан број, цифра, арапска цифра, римска цифра, — именовани број, неименовани број, — једнородни бројеви, разнородни бројеви, — општи број, слово, казаљка (индекс), са казаљком 1, — позитиван број, негативан број, — апсолутан број, апсолутна вредност, — рационалан број, ирационалан број, реалан број, имагинаран број, комплексан број, (модуо 2237а), коњугован комплексан број.
  23. *
  24. — десетни (декадни) бројеви, природни бројеви, —
    • а) цели бројеви, цело, равно, — разломљени (разломачки) бројеви (разломци) (2185), — мешовити бројеви, (округао 2190), — основни (главни, кардинални) бројеви, редни (ординални) бројеви, нумерисати, — збирни бројеви, деони (дистрибутивни) бројеви, множни (мултипликативни) бројеви, именички бројеви, бројне именице, бројни придеви, прилошки бројеви, —
    • б) 0, нула, ништица, нулти, — 1, један, јединица, — једаред, једанпут, једном, одједном, одједаред, једнострук, једнострукост, једногуб, једногубост, — први, први пут, отпрве, (првина 2288), — 2, два, двојка, двоје, двојица, удвоје, оба, обадва, обоје, обадвоје, обојица, обадвојица, — двострук, двострукост, двогуб, двогубост, двостручити, удвостручити, удвојити, двојином, удвоје, двојни, двојство, двојност, дуили, дупликат, — дваред, двапут, дваш, двојак, надвоје, — други, другом, — пар, спарити, — распарити, раздружити, — паран, тако, — непаран, лихо, лијо, — ½, половина, пола, по, полутина, напола, попола, половити, располовити, преполовити, располутити, раздвојити, предвојити, предвајати, — 1 ½, један и по, подруг, — 2 ½, два и по итд., — 3, три, тројка, троје, тројица, утроје, — трострук, трострукост, трогуб, трогубост, тростручити, утростручити, тројни, тројност, утројити, тројином, — триред, трипут, триш, триж, тројак, натроје, — трећи, трећом, — 1/3, трећина, растројити, — 4, четири, четворка, четворо, четворица, четворострук, четворогуб, четворостручити, учетворостручити, учетворити, четворни, — четири пута, на четворо, — четврти, — 1/4, четвртина, четврт, — 5, пет, петица, петорка, петоро, петорица, петина, — петострук, петорострук, петогуб, петорогуб, — пети, — 1/5, петина, 6, шест, шестица, шесторка, шесторо, шесторица, шестина, — шестострук, шесторострук, шестогуб, шесторогуб, — шести, — 1/6, шестина, — 7, седам, седмица, седморо, седморица, седмина, — седмострук, седморострук, седмогуб, седморогуб, — седми, — 1/7, седмина, — 8, осам, осмица, осморо, осморица, осмина, — осмострук, осморострук, осмогуб, осморогуб, — осми, — 1/8, осмина, — 9, девет, деветица, деветка, деветоро, деветорица, деветина, — деветострук, деветогуб, девети, — 1/9, деветина, — 10, десет, десетица, десетка, десеторо, десеторица, десетина, десетак, — десетострук, удесетостручити, десетогуб, — десети, — страна 222 1/10, десетина, — 11, једанаест, једанаесторо, једанаесторица, — једанаести, — 1/11, једанаестина, — 12, дванаест, дванаесторо, дванаесторица, туце, — дванаести, — 1/12, дванаестина, — 13, тринаест, тринаесторо, тринаесторица, — тринаести, — 1/13, тринаестина, — 14, четрнаест, четрнаесторо, четрнаесторица, четрнаести, — 1/14, четрнаестина, — 15, петнаест, петнаесторо, петнаесторица, — петнаести, — 1/15, петнаестина, — 16, шеснаест, шеснаесторо, шеснаесторица, шеснаести, — 1/16, шеснаестина, — 17, седамнаест, седамнаесторо, седамнаесторица, седамнаести, — 1/17, седамнаестина, — 18, осамнаест, осамнаесторо, осамнаесторица, — осамнаести, — 1/18, осамнаестина, — 19, деветнаест, деветнаесторо, девтнаесторица, — деветнаести, — 1/19, деветнаестина, — 20, двадесет, дваест, двадесеторо, дваесторо, двадесеторица, дваесторица, двадесетина, дваестина, двадесетак, дваестак, двадесети, — 1/20, двадесетина, — 21, двадесет један, двадесет и један, — двадесет први, итд., — 30, тридесет (триест), тридесеторица, (триесторица), — 40, четрдесет (четрест), четрдесеторо, четрдесеторица, — 50, педесет, педесеторо, педесеторица, — 60, шездесет (шесет), шездесеторо, шездесеторица, — 70, седамдесет, седамдесеторо, седамдесеторица, 80, осамдесет, осамдесеторо, осамдесеторица, — 90, деведесет, деведесеторо, деведесеторица, — деведесети, — 100, сто, стотина, стотинак, стотиница, — стострук, устостручити, стогуб, стотинити се, — стоти, стотинити, — 101, сто један, итд., — 200, двеста, две стотине, — 300, триста, три стотине, — 400, четири стотине, — 500, пет стотина, — 600, шест стотина, — 700, седам стотина, — 800, осам стотина, — 900, девет стотина, — 1000, хиљада, хиљаду, тисућа, тисућу, хиљадити се, хиљадица, хиљадострук, тисућострук, — хиљадити, тисућни, — 2000, две хиљаде, две тисуће, итд., — 1,000.000, милион, милионски, милионити, — милионар, милионарски, — мултимилионар, — 1.000,000.000, милијарда, билион, милијардски, милијардер, милијардерски, — ∞, бесконачно велики број.
  25. *
  26. — рачунска радња (операција), — сабирање, одузимање, множење, дељење, степеновање, кореновање, логаритмовање, — рачунати, рачунање, рачуница, израчунати, прорачунати, прерачунати, срачунати, рачун, рачунски, свести рачун, сводити рачун, прорачун, предрачун, рачунџија, — резултат, — износ, изнети, износити, (тачан 988).
  27. *
  28. — сабирање, сабирати, сабрати, збирати, додати, плус, — сабирак, збир (сума), свега, укупно,
    • а) одузимање, одузимати, одузети, одбити, одбијати, одбитак, — умањеник, умањилац (умалитељ), минус, разлика, остатак, остати, остајати.
  29. *
  30. — множење, пута, множити, помножити, умножити, — множеник, множилац (множитељ), чинилац, страна 223 коефицијент, сачинитељ, производ, —
    • а) дељење, делити, поделити, дељеник (делимак), делилац (делитељ), количник, — кроз, разломачка црта, — садржати се, садржилац, остатак, без остатка, дељив, дељивост, — реципрочна вредност, — аритметичка средина, просечан, просечно, просек, просеком.
  31. *
  32. — степеновање, основа (база), изложитељ (експонент), вредност степена, — степен квадрирања, подићи на квадрат, подизање на квадрат, подићи на куб, подићи на четврти степен, итд., —
    • а) кореновање, радиканд, коренов изложитељ, — квадратни корен, извлачење квадратног корена, извући квадратни корен, потпун квадрат, — кубни корен, извлачење кубног корена, потпун куб, — довођење корена на заједнички изложитељ, довођење корена на облик степена, рационаљење именитеља, рационалити.
  33. *
  34. — разломак (2180а), бројитељ, именитељ, — прав разломак, неправ разломак, — обичан разломак, — десетни разломак, десетна запета, коначан разломак, периодичан разломак, чисто периодичан, нечисто периодичан, — скраћивање разломка, скратити, потирати се, — довођење на заједнички именитељ, —
    • а) највећа заједничка мера, растављање на просте чинитеље, — верижно дељење.
  35. *
  36. — размера, аритметичка размера, геометриска размера, члан, — растућа размера, опадајућа размера, права размера, обрнута (реципрочна) размера, —
    • а) сразмера (пропорција), унутрашњи чланови, спољашњи чланови, — пропорционала, — непрекидна пропорција, — средња пропорционала (геометриска средина), — — продужна пропорција.
  37. *
  38. — просто тројно правило, сложено тројно правило, — процентни рачун, главница, чиста главница, увећана главница, умањена главница, проценат, постотак (2188), процентни принос.
  39. *
  40. — интересни рачун, капитал, проценат, постотак, интерес, камата, прост интерес, сложен интерес (интерес на интерес), каматни (интересни) број, каматни (интересни) кључ, — термински (рочни) рачун, —
    • а) друштвени рачун, пропорционална подела, прост друштвени рачун, сложен друштвени рачун, — верижни рачун, верижно (Розово) правило, — есконтни (дисконтни) рачун.
  41. *
  42. — логаритмовање, логаритмовати, логаритманд (нумерус, антилогаритам), логаритамска основа, логаритам, — антилогаритмовање, — логаритамски систем, децимални (Бригсов) ситсем, природни (Неперов) систем, логаритамска таблица, — карактеристика, мантиса, — логаритамска једначина, интерполација, кологаритам.
  43. страна 224
  44. — приближна вредност, — око (990а), — скраћен (непотпун) број, заокругљивање бројева, заокруглити, заокругљен, округао, — апсолутна грешка, горња граница грешке, — скраћено рачунање, — тачност, (равно 2180а).
  45. *
  46. — алгебра, — алгебарски израз, — моном, бином, трином, полином, — члан, — заграда, спољна заграда, унутрашња заграда, заграђен, ослободити од заграде, ослобађање од заграде, — уређен полином, свести једначину, —
    • а) упоређивање бројева, — једначина, неједначина, — функција, — непозната количина (х).
  47. *
  48. — једначина, знак једнакости, једнако, равно, — идентична (истоветна) једначина, погодбена једначина, — решење (корен) једначине, једначина је задовољена.
  49. *
  50. — општа једначина, алгебарска, уређена, бројна једначина, — трансцендентна, изложитељна, логаритамска, гониометриска, тригонометриска једначина, — једначина првог степена, — квадратна једначина, дискриминанта, — коефицијенти једначине, — скратити, потирати се, — општа квадратна једначина, чиста квадратна једначина, квадратни члан, линеарни члан, независни члан.
  51. *
  52. — непозната, — позната, једначина с једном непознатом, еквивалентне једначине, немогућна једначина, неодређена једначина, — једначина са две непознате, елиминација (избацивање), елиминациона једначина, — метода упоређивања (компарације), метода замене (супституције), метода једнаких коефицијената, метода неодређених коефицијената (Безутова метода).
  53. *
  54. — неједначина, неједнакост, знак неједнакости, смисао неједнакости, — условна неједначина, безусловна неједначина.
  55. *
  56. — диференцијални рачун, диференцијал, —
    • а) интегрални рачун, интеграл.
  57. *
    * *
  58. — геометрија, геометриски, геометриски (просторни) ликови (облици), —
    • а) геометриско цртање, справе за цртање, (лењир 1604), шестар (1605), — графичко рачунање дужина, —
    • б) нацртна геометрија, (пројекција 2235).
  59. *
  60. — тачка, геометриска тачка, физичка тачка.
  61. *
  62. — линија, пруга, црта, повлака, пругаст, прутаст, (шпартати 1106), —
    • а) права линија, права, праволиниски, управити (2248), — вертикална (усправна) (2250), висак, — хоризонтална (водоравна), либела, зидарски троугаоник, — коса, кос, исхерити, изерити (се), нахерити страна 225 (се) (2252), накривити (се), искривити (се), накренути се, —
    • б) зрак (полуправа), почетна тачка, сноп зракова, средиште (центар) зрачног снопа, —
    • в) дуж, крајње тачке, почетна тачка, завршна тачка, — раздаљина (отстојање, дистанција).
  63. *
  64. димензија, величина, — дужина, мера дужине, — метарски систем мера, (мерити 2169), — метар, дециметар, центиметар, милиметар, микрон, милимикрон, — декаметар, хектометар, километар, —
    • а) миља, хват, аршин, крпа (платна), риф, лакат, стопа, палац (цол), —
    • б) педаљ, пед, — растегљај, — чеперак, рогушица, — судланица, — пушкомет, —
    • в) пантљика, — микрометарски завртањ, нонијус.
  65. *
  66. — дугачак, дуг, дужина, — пружати се, — подужити, продужити, продужење, наставити (2174), — растегнути, растезати, истегнути, истезати (2238б).
  67. *
  68. — кратак, краткоћа, ократак, пократак, кратити, скратити, пократити, поткратити, — ократити, окраћати, окрачати, — покупити се, скупити се, збећи се.
  69. *
  70. — висок, висина, повисок, сврх, узвисити, надвисити, надвисивати, —
    • а) низак, снизак, онизак, низина, снизити, — приземљаст, — ниже, пониже (2259).
  71. — површина, равна површина, равнина (раван), — раван, равнити, поравнити, уравнити, заравнити, изравнити, изравнати, (нераван 2224), — ниво, —
    • а) мера површине, — квадратни метар, квадратни дециметар, квадратни центиметар, квадратни милиметар, — квадратни декаметар, ар, — квадратни хектометар, хектар, — квадратни километар, —
    • б) квадратна миља, (итд. 2200а), — јутро, дан орања, ланац, плуг, рало, рал, —
    • в) комплекс, парцела.
  72. *
  73. — простран, пространство, проширити, —
    • а) широк, ширина, ширити, раширити, проширити, ширење, —
    • б) узан, узак, узина, узити, сузити, сужавати (2238а).
  74. *
  75. — облик (2331), обличје, уобличити, обличити, — подоба, — калуп, укалупити, —
    • а) прав, правцит, —
    • б) крив, кривудав, кривудати, кривити (се), искривити (се), кривина, — вијугати се, вијуга, увојак, завојак, савитак, прегибак, — кукаст, таласаст, коврчаст, коврча, коврчица, коврца (2084а), коврчити (се), сковрчити (се), уковрчити (се), кудрав, куждрав, крецав, — шара, шарати, ишарати, нашарати.
  76. *
  77. — обао, облина, заоблити, (облица 2232), — округао, округласт, округлина, заокруглити, —
    • а) бокаст, бубрежаст, срцаст, јајаст, главичаст, — овалан.
  78. страна 226

  79. — дугуљаст, — шиљаст, шиљат, шиљак, (оштар 2222), — затубаст, (шипка 1633), — пераст, пламенаст, језичаст, гуштераст, лопатаст, лопатичаст, игласт, игличаст, иглица, — бодља, бодљика, бодљикав, — клинаст, копљаст, стреласт, — зракаст, — зупчаст, зубаст, зубац, рецкаст, рецкав, — виласт, — звездаст, — рачваст, рачвати се, ракљаст, — српаст, — прстаст, — класаст, — крстаст, крст, криж, закрстити, — мрежаст, лепезаст, — пршљенаст.
  80. *
  81. — крива линија, крива, кривуља, криволиниски, кривина (2206б), — отворена крива, затворена крива, — хипербола, — парабола, — спирала, — асимптота, — изломљена линија.
  82. *
  83. — угао, угласт, угаони, — краци, крак, двокрак, трокрак, — теме, — угломер (1602), — пун угао, раван (опружен) угао, испупчен, издубљен, туп, — прав, правоугли, правокутан, — оштар угао, — допуна угла, —
    • а) паралелне праве, праве се секу, трансверзала, — нормално (управно), нормала, — косо, —
    • б) комплементни углови, суплементни углови, упоредни, унакрсни, сагласни, наизменични, супротни углови.
  84. *
  85. — равна слика (фигура), стране слике, — праволиниска слика, тространа, четворострана, петострана, итд., многострана слика, — равнострана, правоугла, косоугла слика, — обим слике, —
    • а) симетрија, симетриски, симетрично, симетрала (осовина симетрије), —
    • б) подударност, подударан.
  86. *
  87. — троугао, трокут, троугли, троугаони, трокутни, — стране, темена, основица, врх, висина, средње тачке, средишне (тежишне) линије, — унутрашњи угао, спољашњи угао, — разностран, равностран, равнокрак, косоугли, оштроугли (оштрокутни), тупоугли (тупокутни) троугао, — правоугли троугао, хипотенуза, катете, — александриски правоугли троугао, — Питагорино правило.
  88. *
  89. — четвороугао, четворокут, четвртаст, — испупчен (конвексан), издубљен (конкаван), — дијагонала, — трапезоид, — трапез, краци, средња линија, — правоугли трапез, — равнокраки трапез, — делтоид, — паралелограм, правоугли паралелограм, правоугаоник, — квадрат, — косоугли паралелограм, ромбоид, ромб.
  90. *
  91. — многоугао (полигон), — петоугао, шестоугао, седмоугао, осмоугао итд.
  92. *
  93. — круг, кружан, кружна линија (периферија), — обим, — кружна површина, — Лудолфов број (пи), — средиште (центар), средишни (централни), — полупречник, пречник, —
    • а) тетива, средишна (централна) раздаљина, — тангента (дирка), тангентна тачка, — сечица (секанта), —
    • страна 227
    • б) кружни лук, лук, лучни степен, лучни минут, лучни секунд, — угломер (2209), — средишни (централни) угао, перифериски угао, —
    • в) полукруг, квадрант, секстант, октант, — сектор (исечак), сегмент (отсечак), —
    • г) концентрични кругови, — кружни прстен, — ексцентрични кругови, — уписани круг, описани круг, —
    • д) елипса, елиптичан, жижа.
  94. *
  95. — тело, телесни, — запремина (волумен), — хватати, захватати, —
    • а) мера запремине, кубни метар, — кубни дециметар, литар, децилитар, деци, декалитар, хектолитар, — сатљик, мерица, — раз, разати,
    • б) шака, грст, прегршт, хомут, — залогај, гутљај (149), — наручје, наручај, — нарамак, бреме, сноп, полувача, ломача, страна.
  96. *
  97. — грудва, груда, грудваст, угрудати се, згрудвати се, улоптати се, грумен, грумичак, груменчић, гука, згучити, крупица, крушац, — кришка, велија, режањ, — зрно, зрнаст, зрнце, зрневље, — мрва, мрвица, громуљица, вавољак, — честица, —
    • а) плоча, плочица, поплочати, — слој, таван, — лист, листати се, — љуска, љушчица, љуштити се, љуспа, љуспица, пахуљица, —
    • б) влакно, влакнаст, прамен, прам, прамичак, — витлић, свртак, сврчак, — влас, власат, власнат, —
    • в) прах, прашак, прашка, прашина, прашити, напрашити, запрашити, (мести 747а), — трун, трунка, труње, труњав, трунити, натрунити.
  98. *
  99. — велики, вељи, голем, крупан, огроман, горостасан, дивовски, неизмеран, — грдосија, колос, — превелики, повелик, повећи, овећи, — већи, — слота, гломазан, кабаст, (спретан 2219), — величина, крупноћа, — увећати, повећати, увеличати, — обиман, опсежан, —
    • а) расти, порасти, нарасти, израсти, набујати, набубрити, бубрити, набрекнути, забрекнути, надути се, надимати се, напети се, (надун 2166а).
  100. *
  101. — мали, мален, ситан, мајушан, сићушан, омален, фин, — ситнеж, ситниж, ситнице, пошурице, — спретан, спретност, (кабаст 2218), — толишни, толицни, оволишни, оволицни, — мањи, смањити, умањити, —
    • а) смањити се, смањивати се, опасти, опадати, скупити се (2202), купити се, спрчити се, — згрчити се, грчити се, — спласнути.
  102. *
  103. — дебео, дебљина, дебљати, одебљати, задебљати, —
    • а) танак, танкоћа, танкост, тањити, истањити, отањити, стањити, растањити, отанчати, гладан, — пљоснат, пљоснина, пљосан, спљоштити (се), распљоштити (700).
  104. *
  105. — простран, широк, велики (опсежан 2218), — страна 228
    • а) тесан, тескоба, отешњати, теснити, отеснити.
  106. *
  107. — оштар, бридак, оштрина, оштрити, изоштрити (675, 1597), наоштрити, (шиљаст 2208), —
    • а) туп, тупоћа, тупити, отупити, отупети, иступити, — шкрбав.
  108. *
  109. — дубок, дубина, — дупсти (662), —
    • а) плитак, плиткост, плиткоћа, пличина.
  110. *
  111. — неравна површина, неравнина, нераван, крива површина, (раван 2204, стрчати 2247а), — обртна површина, меридијан, —
    • а) витопер, витоперити се, извитоперити се, изврћи се, —
    • б) набор, бора, мрска, смежурати се, збрчкати се, — исправити се.
  112. *
  113. — испупчен, испупчење, пупчаст, бокаст, избочити, нагучити се, набушити се, набућити се, нагунтати се, гунтати се, гунтав,
    • а) угнут, угнуће, угнути се, улећи се, — издубљен, удубљење.
  114. *
  115. — храпав, храпе, храпавост, охрапавети, груб, грубост, огрубети, —
    • а) гладак, глаткост, глаткоћа, гладити, угладити, изгладити, загладити, сулајисати, глачати, углачати, лаштити, улаштити, — излизати (се), лизати се, (клизав 1876, трљати 722).
  116. *
  117. — шупљина, шупаљ, шупљика, шупљикав, шупљикаст, порозан, — рупа, рупица, рупчага, — одисати, одушивати, одушка, — пукотина, зачкољина, зачкољица, — отвор, — зјапити, јапити, зијати, зврјати.
  118. *
  119. — телесни угао (диједар), — страна, ивица, — рогаљ, рогљаст, позитиван рогаљ, негативан рогаљ, — производиља, водиља, — теме, ивица, — ивични углови, телесни углови, — правоугли рогаљ, биправоугли рогаљ, троструки правоугли рогаљ.
  120. *
  121. — рогљасто тело, — стране, бочне стране, основа, — ивице, бочне ивице, основне ивице, — теме, — ивични угао, — омотач, мрежа, — површина, запремина.
  122. *
  123. — пирамида, основа (база), врх, — равноивична пирамида, четворострана, петострана (итд.) пирамида, — зарубљена пирамида, — тетраедар, октаедар, додекаедар, икосаедар.
  124. *
  125. — призма, призматичан, — права призма, правилна призма, висина призме, — паралелопипед, правоугли, косоугли паралелопипед, — коцка (хексаедар), коцкаст.
  126. *
  127. — обло (ваљкасто) тело, — обртно тело, — изводница, линија водиља, — ваљак (облица, цилиндар), ваљкаст, — осовина, цилиндарска површина, — прав ваљак, равностран ваљак, — колут.
  128. *
  129. — купа (конус), купаст, коничан, — труба, — осовина, — права купа, равнострана купа, — зарубљена купа, допуна.
  130. страна 229
  131. — лопта (кугла), лоптица, куглица, — средиште (центар) лопте, главни лоптин круг, полупречник, пречник, тетива, — полулопта, — полови, —
    • а) лоптина површина, — калота, — свод, сводити, свести, — појас (зона), прстен, прстенаст, — сферни двоугао, сферни троугао, —
    • б) лоптина запремина, — отсечак (сегмент), — исечак (сектор), — слој, — лоптина кришка, — лоптин клин.
  132. *
  133. — пројекција, пројецирати, пројектанта, пројекциска раван, продор, —
    • а) транслаторно кретање, — ротационо кретање, ротација, центар ротације, —
    • б) паралелне праве, — праве се укрштају.
  134. *
  135. — тригонометрија, тригонометриски, тригонометриски круг, — координатни систем, координате, — апсциса, апсцисна осовина, — ордината, ординатна осовина.
  136. *
  137. — синус, — косинус, — тангента, — котангента, — кружне Функције, —
    • а) Гаусова раван, — поларне координате, — дужина (модуо) комплексног броја, — коефицијент правца (аргумент).
  138. *
    * *
  139. — простор, просторија, — простирати се, простирање, протезати се, пружати се, пружити се, пући, — широм, — захватати, захватити, —
    • а) површина, ширити се (2205),
    • б) дужина, отегнути се, отезати се (2201).
  140. *
  141. — запремати, запремити, заузимати, заузети (2216а), — распростирати се, распрострети се, — распространити се, — прекрилити, притиснути, — обухватити, обухватати, — стати, стајати, примати, — опсег, обим.
  142. *
  143. — место, местанце, месни, положај, — налазити се, наћи се, находити се, лежати, бити, — десити се, обрести се, денути се, дести се, доспети, (позорје 2342), —
    • а) ставити, стављати, метнути, метати, наместити, намештати (644), —
    • б) присутан, присутност, присуство, присуствовати, — отсутан, отсутност, отсуство, отсуствовати.
  144. *
  145. — овде, овдашњи, — ту, тамо, тамошњи, — онде, онамо, ондашњи, — где, ма где, којегде, негде, некуд, игде, гдегод, понегде, гдегде, — другде, —
    • а) свуд, свуда, свагде, свугде, — распрострањен, раширен, —
    • б) нигде, никуд, —
    • в) местимице, местимично, спорадично.
  146. *
  147. — средина, среда, средњи, — сред, усред, насред, посред, сасред, исред, — средиште, средишни, центар, централни, — средокраћа, усредсредити, — центрипетални, центрифугални, —
    • а) кроз, скроз.
  148. *

    страна 230

  149. — страна, банда, бок, бочни, латерални, ребрани, — овострани, онострани, обостран, —
    • а) лице, — наличје, полеђина, (пљоштимице 2262).
  150. *
  151. — крај, окрајак, прикрајак, крајичак, крајњи, скраја, скрајњи, накрај, — бескрајан, бескрајност, бесконачан, бесконачност, —
    • а) ивица, ивични, крајац, дизга, — обод, — оивичити, ивичити, опервазити.
  152. *
  153. — допирати, допрети, досезати, досегнути, досећи, — далекосежан, — достићи, — домашај, — граница (2265а), —
    • а) почињати, полазити, настајати, — од, одавде, одатле, оданде, одакле, откле, — с, са, — до, довде, довле, дотле, донде, донекле, докле.
  154. *
  155. — унутра, изнутра, у, унутрашњи, унутарњи, нутарњи, унутрашњост, —
    • а) пун, пуноћа, препун, пунцат, пунцит, крцат, увршан, — дупке, дупком, — стати, стајати, — напунити (813), —
    • б) празан, празнина, празноћа, празнити се, — пусторук, —
    • в) улаз, улазак, улазити, ући, — прожети, прожимати, — излаз, излазак, излазити, изићи, изаћи, из, — отвор, отворен, отворити (705).
  156. *
  157. — споља, спољашњи, спољњи, вањски, извањски, ван, изван, ванка, напољу, напоље, спољашњост, —
    • а) стрчати, премашати, провиривати, провирити, вирити, гвирити, — промол.
  158. *
  159. — правац, правце, право, управити (2199а), ухватити правац, смер, — упутити се, — к, ка, пут, према, — дуж, — скренути (643), заокренути, занети, заносити, — наопако, наопачке, —
    • а) криво, укриво, накриво, кривудати, искривудати, кривудав, — вијугати се, веругати се, — преламати се, кружити (1872в), заокружити, — уковитлац.
  160. *
  161. — овуда, овамо, амо, одовуда, — туда, тамо, отуда, отуд, — онуда, онамо, одонуд, — некуд, некамо, кудгод, однекуда, однекуд, — свакуда, свакуд, одасвуд, отсвуда, — куда год, — никуда, никуд, ни од куда, — куда, куд, камо, акобогда, — откуда, откуд.
  162. *
  163. — усправно, усправо, дупке, вертикално (2199а), право, одвесно, окомит, — усправити, усправљати, — тумба, тумбе, —
    • а) висити, — опустити (се), оклембесити (се), отомбољити (се) (524б).
  164. *
  165. — полошке, положен, — водоравно, водораван, уводоравнити, хоризонтално, хоризонталан.
  166. *
  167. — косо, кос, укосити, закосити, накриво, накрив, накривити, укривити, кривити, нахеро, наеро, нахерити, наерити (се) (2199а),
    • а) нагиб.
  168. страна 231

  169. — навише, увис, (узбрдо 1999), —
    • а) уз,
    • б) оздо, одоздо.
  170. *
  171. — дизати се, дигнути се, дићи се, подићи се, издићи се, уздићи се, пети се (2171), попети се.
  172. *
  173. — изнад, над, више, врх, поврх, преко, — горе, горњи, горњиште, врх, уврх, сврх, вршак, овршак, — наднети се, наткучити се.
  174. *
  175. — на, наврх, по, — налећи, — преко, —
    • а) наслагати (се), назидати, натрпати, трпати, претрпати, нагомилати, гомилати (656), набацати, — попасти, попадати, — гомила, хрпа, рњага, купа.
  176. *
  177. — наниже, надоле, наподногу, (низбрдо 1999), —
    • а) низ,
    • б) озго, одозго, — с, са.
  178. *
  179. — спуштати се, спустити се, силазити, сићи, — падати, пасти, пропасти, — срушити се, сурвати се, стропоштати се (566).
  180. *
  181. — испод, под, ниже (2203а), — доле, доњи, — дно, удно, садно,
    • а) подметнути, подметати.
  182. *
  183. — напред, — спреда, спред, — отспреда, — пред, испред, — предњи, предњачити, предводити (609), —
    • а) наспрам, спрам, према, спроћу, — напремасе.
  184. — натраг, назад, — натрашке, унатраг, уназад, назадачке, — позади, озад, остраг, отраг, страга, састраг, отстрага, одостраг, — задњи, стражњи, позадина, —
    • а) иза, за, залеђе, —
    • б) заклањати, заклонити, заклон.
  185. *
  186. — попреко, попречке, упреко, — попречан, — побочке, побочни, пљоштимице (1796а), —
    • а) унакрст, — укрстити, укрштати, изукрштати, —
    • б) уздуж.
  187. *
  188. — десно, десни, — дешњак, — надесно, —
    • а) лево, леви, — левак (2108), — налево.
  189. *
  190. — око, около, наоколо, унаоколо, — изокола, — околина (2005), околни, —
    • а) заобилазан, обилазан, заходно.
  191. *
  192. — међу, између, — међупростор, —
    • а) граница, граничити (се), поставити границу, (преко 2005а).
  193. *
  194. — раздаљина, размак, даљина, удаљење, даљ, удаљеност, — растојање, отстојање, — раздалеко, далеко, далек, подалеко, надалеко, издалека, издаље, поиздаље, — удаљен, даљни, даљи, даље, најдаље, — чак, — удаљити се, (удаљити 755), удаљивати се, — унедоглед, недогледан, непрегледан, — растркан, раштркан, —
    • а) густ, чест, утрпан, —
    • б) редак, проређен.
  195. страна 232

  196. — близу, изблиза, ублизу, ближе, поближе, — близак, ближи, оближњи, близина, ближити се, приближити се, — недалеко, надомак, — покрај, крај, украј, поред според, код, при, уз, уза, до, дуж, — при руци, наручан, — преки, пречи, препречити (2002), —
    • а) мимо, поред, — мимоићи, минути, разминути се, — укрштати се, —
    • б) напоредо, упоредо, барабар.
  197. — сучељавати се, додиривати (се), дотицати (се), до, уз, суседни, — приљубити се, сљубити се, (граница 2265а, налећи 2256).
  198. *
  199. — ред, распоред, ређати, наређати, поређати, уредити, распоредити, распоређивати, разредити, разместити, размештати, размештај, — врстати, — наместити, намештати (996а), — уредан, уредност, неуредан, неуредност.