Систематски речник српскохрватског језика (1936)/2316-2357

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Систематски речник српскохрватског језика  (1936) 
Писац: Ранко Јовановић
2316–2357: Филозофија
Јовановић, Ранко (1936). Систематски речник српскохрватског језика. Београд: Библиотека општег образовања


ФИЛОЗОФИЈА[уреди]

  1. — филозофија, филозоф, филозофски, — метафизика, метафизичар, метафизички.
  2. *
  3. — биће, — егзистенција, — онтологија, — бити, бивати, постојати, постојање, имати, — налазити се, живети, — владати, завладати, зацарити се, укоренити се, ухватити корена, узети маха, — ствар, — чињеница, чињенички, факат, фактички, — позитиван, — стварност, стваран, реалност, реалан, — јава, —
    • а) нестваран, уображен (948).
  4. *
  5. — постати, постајати, створити се, настати, наступити, наступ, испасти, изићи, изаћи, доћи, постање, постанак, постајање, — појавити се, појава (2121), угледати света, искрснути, избити, подићи се, — показати се, указати се, — провејавати, — остварити се, испунити се, — добити, стећи (2357а), —
    • а) изјаловити се,
    • б) запети, запињати, (застој 16).
  6. *
  7. — створити, сатворити, стварати, стварање, творити, творба, саздати, саздање, (направити 309), — остварити, испунити, оживотворити, — створитељ, творац, саздатељ, аутор, — плодан, — неплодан, јалов, — створење, створ, творевина, саздање, — основати, оснивати, оснивање, оснутак, оснивач, засновати, образовати, установити, установа, — утемељити, утемељач, — успоставити, успостављати, страна 238 поставити, саставити, састављати, увести, уводити, завести, заводити, (нов 2294б, уништити 2321в),
    • а) самоникао, самониклост.
  8. *
  9. — немати, не бити, не постојати, — отсуство, оскудица, несташица, помањкање, — ништа, ништавило, нирвана, — отпасти, отпадати, — нестваран, нереалан, — негативан, одричан, негација, — не, није, аја, — ни, нити, — нико, ниједан, никакав, — николико, никако, — нимало, ни трага, ни најмање, ни помена, — нипошто, — никада, нигде, — немој, немојте (402).
  10. *
  11. — нестати, нестајати, понестати, нестанак, (престати 2286), изгубити се, губити се, проћи, пролазити, ишчезнути, ишчезавати, измицати се, помањкати, преманкати, премаћи се, премакнути се, чилети, ишчилети, фалити, — мањак (2327а), —
    • а) пропасти, пропадати, пропаст (22), разорити се, — срушити се, суновратити се, отићи у суноврат,
    • б) одржати се, очувати се, —
    • в) уништити (310), укинути, угушити, угушивати, сузбити, сузбијати, уклонити, удаљити, избрисати.
  12. *
  13. — извесност, известан, извесно, сигурност, сигуран, сигурно, јамачно, —
    • а) неизвесност, неизвестан, несигурност, несигуран, — довести у питање (25), (произвољан 988б).
  14. *
  15. — могућност, могућан, могуће, можда, моћи, — омогућити — изглед, лако, — умало, замало, мало, мал’, —
    • а) немогућност, немогућан, немогуће, — онемогућити, — тешко, једва, (вероватно 942).
  16. *
  17. — материја, материјалан, тело, телесан, стваран, стварност, (ствар 1860а), релан, реалност, вештаствен, опипљив, (јава 2125а), — утеловити, утеловљавати, утеловљење, оваплотити, оваплоћен, оваплоћење, оличити, оличавати, оличен, оличење (2171), — природа, природан, нарав, нараван, —
    • а) натприродан, натчулан.
  18. *
  19. — нетелесан, бестелесан, мислен.
  20. *
  21. — целина, целост, цео, целокупан, целцат, сав, савколик,вас, васколик, — комплекс, (систем 956а), —
    • а) сложен, сложеност, — мешавина, — прост, једноставан, упростити, упрошћавати, —
    • б) саставити, саставак (729), —
    • в) обухватити, обухватати, — оквир.
  22. *
  23. — потпун, потпуно, потпунити, употпунити, попунити, интегралан, неокрњен, неначет, нетакнут, недирнут, неповређен, цео, читав, здрав, — свестран, — дослован, дословце, — савршен, —
    • а) непотпун, непотпуност, мањак (2321), крњ, крњав, окрњити, кус, поткусити, — ограничити се, —
    • страна 239
    • б) одвојити (се), подвојен, оделити, одвалити (се), отпасти, отпадак, — комад, парче, (начети 301а),
    • в) остати, остајати, остатак, преостати, преостатак, претећи, —
    • г) опширан, опширно, опширност, подробан, подробност, потанко, потанкост, танчина, утанчати, исцрпан, —
    • д) укратко, скратити, — извод, (скраћеница 2366а).
  24. *
  25. — део, делић, удео, делом, делимице, делимично, тал, исе, оброк, — донекле, — појединост, — припадати, —
    • а) одељак, одељење, раздео, разред, отсек, партија, глава, поглавље, тачка, —
    • б) делити, дељење (2183а), деоба, поделити, подела, разделити, расподелити, расподела, изделити, размерити (2169), разгодити, разгађати, рашчланити, разложити, разлагати, —
    • в) грана, огранак, гранати се, (2016), крак.
  26. *
  27. — састав, саставни, склоп, — крој.
  28. *
  29. — садржати, садржавати, садржина, садржај, — састојати се, састојак, саставни део, — сачињавати, — имати, бити снабдевен, носити, —
    • а) суштина, квинтесенција, језгра, битност, битан, — тежиште, основа, основни, темељ, подлога, база, — главан, главни (378), углавном, поглавит, поглавито, — у великим потезима, — површан, површност, (споредан 379, извод 2327д).
  30. *
  31. — облик, обличје, подоба, форма, формалан, (геом. 2206), —
    • а) изглед, изгледати, чинити се, учинити се, — једнолик, једноликост, једнообразан, једнообразност, — разнолик, разноликост, —
    • б) безобличан, безобличност.
  32. *
  33. — особина, својство, природа, карактер, каквоћа, (врста 971), одлика, страна (добра итд.), — особитост, особеност, нарочит, осебујан, осебујност, — обележје, — овакав, такав, онакав, некакав, свакакав, свакојак, којекакав, никакав, какав, — одликовати се, својствен, урођен, — атрибут, —
    • а) стање, — усталити (се), — пореметити (се), поремећај.
  34. *
  35. — јединка, индивидуа, појединац, поједини, појединце, појединачно, — примерак, глава, комад, грло (1690), —
    • а) посебан, засебан, усамљен, усамљеност, сам, насамо, нарочит, особен, особит, — једини, јединствен, — издвојити, издвајати, одвојити, одвајати (303), оделити, оделит, изоловати, — осим, без, искључно, (пречистити 745), — обашка, побашка, башка, одељено, особито, напосе, понаособ, посебно, — осамљен, —
    • б) разјединити, растројити, растројство, расуло.
  36. *
  37. — скуп, збир, заједница, група, — заједно, уједно, пратити, страна 240 — са, — закључно, укључно, укључиво, — сви, сваки, ко год, — све, свашта, што год, — листом, сами, све сами, — заједнички, збирни, скупни, — општи, опћи, свеопшти, уопштити, уопштавати, уопште, — обухватити, обухватати, — међу, између, од, —
    • а) сјединити (се), ујединити (се), јединити (се), саставити, сложити, слагати, удружити, сажети, сажимати, — гарнитура.
  38. *
  39. — правило (967), правилан, правилност, норма, нормалан, — начело, принцип, начелни, принципијелни, редован, (систем 956а),
    • а) пример, — применити (296),
    • б) гесло, девиза, мото.
  40. *
  41. — неправилан, неправилност, ненормалан, ненормалност, абнормалан, нередован (967а), —
    • а) изузетак (968), изузетан, изузетно, изузевши, изузев, осим, окром, мањ.
  42. *
  43. — обичан, обично, обичност, — природан, —
    • а) необичан, ванредан, изванредан, редак, реткост, — беспримеран, незапамћен.
  44. *
  45. — однос, одношај, односити се, односни, односно, — одговарати, одговарајући, — према, спрам, —
    • а) сразмера (2186), сразмеран, несразмера, несразмеран.
  46. *
  47. — међусобно, међусобни, међусобност, — узајамно, узајамни, узајмице, узајамност, реципрочан, реципрочност, реципроцитет, — обостран, једностран.
  48. *
  49. — веза, имати везе, довести у везу, — тицати се, дирати, задирати, — дотични (953а), —
    • а) непосредан, израван, директан, непосредно, изравно, директно, — лично, сам, главом, —
    • б) посредан, посредно, посредство.
  50. *
  51. — зависност, зависити, зависан, — независан, независност,
    • а) услов, увет, погодба, — услован, уветан, уветован, уветованост, — условити, условљен, — безусловно, безуветно, апсолутно, — пошто пото, —
    • б) потребан (31).
  52. *
  53. — збивање, збивати се, збити се, бивати, шта је било од…, догодити се, догађати се, догађај, десити се, дешавати се, случити се, случавати се, стећи се, падати, пљуштати, припетити се, одиграти се, извршити се, испунити се, остварити се, — букнути, — прилика, пригода, згода, — пригодан, (улучити прилику 236а), — случај, — појав, чин, призор, сцена, — позорје, позорница, поприште, — афера, —
    • а) приредити, приређивати, приредба (175), приређивач, — уприличити, — програм, — замесити, закувати (502), (остварити 236), —
    • б) затиш је, мртвило.
  54. *
  55. — известан, извесност, сигуран, сигурност, неминован, неминовност, страна 241 неизбежан, неизбежност, фаталан, фаталност, не гине му…,
    • а) неизвестан, неизвесност, несигуран, несигурност, проблематичан,
    • б) случајан, случајно, случајност, пуки случај.
  56. *
  57. — начин, — овако, тако, онако, некако, икако, свакојако, како, — мојски, његовски.
  58. *
  59. — околност, — прилике, — стицај околности, — заплет.
  60. *
  61. — ток, тећи, развијати се, развој, развитак, процес, (куд пукло да пукло 2356), —
    • а) ступањ.
  62. *
  63. — промена, променити се, променљив, променљивост, изменити, изменити се, измена, мењати (313, 975, 993), мењати се, мењање, преиначити, преиначење, преинака, предругојачити, — несталан, несталност, непостојан, непостојаност, — прелазан, прелазност, —
    • а) сталан, сталност, постојан, постојаност, непроменљив, непроменљивост, —
    • б) преокрет, обрт, — прекрет, — прелаз, — наступ.
  64. *
  65. — постепен, постепено, постепеност, поступан, поступно, поступност.
  66. *
  67. — криза, критичан, критичност.
  68. *
  69. — преображај, преобразити се, преображавати се, метаморфоза, претворити (се), претварати (се), прометнути се, протурити се, створити се, проврћи се, — преобратити, преобраћати, преобраћај, преокренути, препородити (се), препорођај, препород.
  70. *
  71. — узрок, узрочни, узрочност, — проузроковач (2354), — безузрочан, — услед, због, зато, зашто, —
    • а) побуда, побуђен (883), из, —
    • б) приписати, приписивати.
  72. *
  73. — разлог, образложити, — како, пошто, — оправдан, оправданост, основан, основа, основ, основаност, оснивати (се), почивати, — повод, — позивати се, позвати се,
    • а) безразложан, неоправдан, неоправданост, неоснован, неоснованост, —
    • б) противразлог.
  74. *
  75. — обзир, с обзиром, — без обзира (965) .
  76. *
  77. — дејство, дејствовати, утицати, утицај, упливисати, уплив (376), проузроковати, узроковати, произвести, — изазвати, изазивати, задати, задавати, улити, улевати, уливати, — будити, побудити, — подгревати, потпирити, потпиривати, распирити, распалити, — потстаћи, потстицати, — чинити, причинити, — нанети, наносити, — довести до, припетити, дати повод, — плод, учин, резултат, (нечије) масло, — благодарећи, — чинилац, чинитељ, — успешан, успешно, целисходан страна 242 (425), ефикасан, — пресудан, отсудан, одлучујући, (важан 378), —
    • а) сметати, сметња (485), — не мари, —
    • б) јак, јачина, јакост, — јачати, ојачати (307), —
    • в) слаб, слабост (308), —
    • г) упркос, поред, покрај, код, — ипак.
  78. *
  79. — средство, оруђе, (прибор 1580а), — помоћу, помоћни, посредством, — служити, послужити (425), (циљ 881).
  80. *
  81. — последица, последак, следити, следовати, произићи, произлазити, произилазити, происходити, проистицати, потицати, долазити, — повлачити, — скопчан са чим, — следствен, следствено, сходно, према, по, — исход, — куд пукло да пукло, —
    • а) траг, оставити траг, остати (траг).
  82. *
  83. — вршилац, извршилац, учинилац, субјект, — активан, —
    • а) трпети, претрпети, сносити, подносити, — искусити, — погодити, — задобити, (добити 2318), навући, навлачити, — пасиван, —
    • б) предмет (953), објект, — циљати (368), — пренети (неко осећање итд. на кога 822).