Систематски речник српскохрватског језика (1936)/1990-2013

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Систематски речник српскохрватског језика  (1936) 
Писац: Ранко Јовановић
1990–2013: Геологија и метеорологија
Јовановић, Ранко (1936). Систематски речник српскохрватског језика. Београд: Библиотека општег образовања


ГЕОЛОГИЈА И МЕТЕОРОЛОГИЈА[уреди]

  1. — географија, земљопис, географски, земљописни, географ, — Земља, Земљина лопта, (кугла, глоб), Земљин шар, — Земљина оса (осовина), — стожер (пол), северни пол, арктични пол, — јужни пол, антарктични пол, — поларни, — обртање Земље око осе, (дан, ноћ 2313), — кретање (обилажење) Земље око Сунца (еклиптика),
    • а) полутар (екватор), — упоредник, повратник, географска ширина, — северна, јужна ширина, — степен, — стожерник (поларник),
    • б) подневак (меридијан), — географска дужина, — источна, — западна дужина, — главни (први, гринички) меридијан, —
    • в) видик (видокруг, обзор, доглед), догледати, — хоризонт (видикова линија), — стојиште, надир, — зенит, —
    • г) стране света, — север, северни, — исток, источни, источњак, — југ, јужни, — јужњак, — запад, западни, — североисток, — југоисток, — југозапад, — северозапад, — ветровна ружа, ветруља, —
    • д) географска карта (мапа), — размер, размерник, — планиглоб, страна 186 Меркаторова карта, Бабинетова карта, — глобус, глоб, —
    • ђ) област, — тропска, суптропска, средоземна, умерена, поларна област, — појас, жарки топлотни појас, умерени топлотни појас, хладни топлотни појас, —
    • е) место, — налазити се, лежати (2240), — средиште, —
    • ж) антипод.
  2. *
  3. — атмосфера (ваздушни омотач), — стратосфера, — ваздух (зрак), ваздушни, зрачни, зрачан, — ветрити, проветрити, проветравати (2167), —
    • а) безваздушан.
  4. *
  5. — море, океан, — морски, океански, — прекоморски, прекоморац, прекоокеански, — поморски, — подморски, — отворено море, пучина, — обала, обалски, игало, жало, јалија, баир, — плажа, — клиф, (спруд 1994), — разграната (разуђена) обала, разграна (разуђеност), неразграната обала, — трансгресија мора, регресија мора, — приморје, приморски, приморац, — ивично море, средоземно море, — морски басен, — залив, затон, лука, лучни, — пристан, пристаниште, — ријас, фјорд, — кеј, — мореуз, мореузина, морски канал, —
    • а) плима, слека, — осека, отслека, одлив, — морска струја, Голфска струја, Курошио, — ледени брег, — морски талас, таласати се (1888), вал, валовит, — бурно море, бура, узбуркано море, узбуркати се, узбурканост, успљускивати се.
  6. *
  7. — језеро, — котлинско језеро, ледничко језеро, речно језеро, — слатко језеро, слано језеро, — рибњак, — басен, — бара, баруштина, баретина, бареж, барски, баровит, — мочвара, мочар, мочаран, пишталина, плошта, — блато, блатан, глиб, глибовит, глибав, као, кал, (каљав 1875а), ило, лап, лапав, — џомба, — рит, тршчак.
  8. *
  9. — текућа вода, водени, — река, речни, речица, — речна мрежа, речни слив, слевати се, сливати се, савирати, — низводни, узводни, — поречје, развође, — вододелница, — главна река, притока (1994а), — рукавац, крак, отока, — речна обала (1992), — спруд, пруд, мангура, греда, — чкаља, — дно, —
    • а) речни извор, — речни ток, тећи, протицати, — горњи ток, средњи ток, доњи ток, — талас (1992а), матица, брзица, брзак, коловрат, вртлог, — речно корито, — старача (мртваја, напуштено корито), — речни завијутак, вијуга, окука, — водопад, слап, катаракт, — ушће, уток, утицати, улевати се, уливати се, успор, — притока, — саставак, саставци, — понорница, понор, понирати, унирати, увирати, —
    • б) дубина, дубок, — вир, (достати 522), — водостање, — бродан, плован, пловност, — надоћи, надолазити, придоћи, придолазити, набујати, — излити се, изливати се, плавити, поплавити, поплава, поводањ, потоп, преплавити, плинути, — водоплаван, подводан, — подлокати, излокати, разлокати, пролокати, — осекнути, опасти, опадати, страна 187 — одићи, одилазити, отицати, — ниско стање воде, плитак, плићак, (спруд 1994), пличина, оплићати, полој, сека, — пресушити, пресахнути, усахнути, прецикнути, — непресушан, —
    • в) прећи, прелазити, пребродити, препловити, премостити, прегазити, — преко, — пречанин, — прелаз, брод, газ, скакало, — скела, — скелеција, — скеларина, бродарина, —
    • г) поток, поточић, — јаз, гат, — довести, навратити, наврнути, одвести, одводити, одвратити, — зајазити, загатити, — брана, бент, напер, —
    • д) канал, каналисати.
  10. *
  11. — извор, извориште, извир, изворски, — извирати, — врело, врутак, глава, — природни извор, вештачки извор, — минерална вода, бања (илиџа), бањски, — топлица, топлице, — слатина, — кисељак, кисела вода, — бунар (1724), кладенац, студенац, — водовод, — артески бунар, — водоскок (шедрван), гејзер, —
    • а) безводан, —
    • б) подземна вода, издан, — вододржљив слој.
  12. *
  13. — копно, копнени, сува земља, суво, сувоземни, — тле, тло, — континент, — полуострво, полуоток, — рт, — земљоуз, превлака,
    • а) острво, острвље, острвце, оток, шкољ, — ада, — континентално острво, океанско острво, коралско острво, — острвски низ, архипелаг, — острвљанин, оточанин, шкољар.
  14. *
  15. — Земљин рељеф, Земљина површина, земљиште, терен, (тле 1996), — раван, нераван, — надморска (апсолутна) висина, релативна висина, висок, —
    • а) подземни.
  16. *
  17. — низија, низина, низак, — слегнути се, слећи се, — равнина, равница, раван, — равничар, — пољана, поље, лука, чистина, — долина, — долинац, — доља, до, уздужна долина, попречна долина, жупа, жупан, — удољина, дубодолина, думача, улегнуће (депресија), увала, вртача, пресека, проселина, котлина, раздоље, продол, — кланац, клисура, теснац, — ждрело, гротло, — гудура, — богаз, сутеска, — кањон, — јаруга, провалија, —
    • а) пећина, пештера, звекара, спила, — јазбина, — јама.
  18. *
  19. — неравнина, нераван, нагиб, пад, — узбрдица, узбрдит, узбрдо, узгор, узгора, (навише 2253), — успон, — низбрдица, низбрдит, низбрдо, (наниже 2257), — стрм, стрменит, стрмен, уселина, — страновит, — оцедит, — обронак, окомак, пристранак, осек, урвина, — обронити се, одронити се, ронити се, осипати се.
  20. *
  21. — висија, — планина, планински, гора, горски, — планинац, планинар, брђанин, горштак, горанин, — громадна планина, веначна планина, планински венац, ланац, верига, огранак, планински склоп, — брдо, брдски, брдовит, побрђе, — брег, бреговит, — брежуљак, брежуљкаст, страна 188 избрежак, — хум, хумка, хумовит, ћувик, чука, страна, узвишица, — подножје, подина, подгорје, — страна, падина, присоје, присој, — осоје, осој, јапад, јападно, — гребен, било, врх, вршак, врхунац, главица, оглавак, вис, рт, чот, пресрт, превој, —
    • а) стена (1776), хрид, хридина, крш, кршевит, кршан, — камењак, камењар, валовље, тимор, — врлет, врлетан, ломан, вратоломан, вратолом, — литица, — амбис, бездан, бездна, понор, —
    • б) висораван, височина, зараван, зараванак, затаванак.
  22. *
  23. — шума (1688), — прашума, — густ, чест, — грм, жбун, џбун, жбуње, шевар, шеварје, шипраг, шипражје, — шиб, шибље, шибљак, —
    • а) савана, — степа, — тундра, — пустара, пустиња, пустош, пустошан, — оаза.
  24. *
  25. — пут, друм, цеста, џада, — ићи, водити, — клинчаник, колски пут, коловоз, — серпентина, — подлога, горњи застор, — путања, стаза, ногоступ, — стрампутица, — преки пут, пречац, пречица, — крчаник, утреник, трвеник, — стареник, старопутине, — беспутица, беспутан, беспутност, беспуће, — пртина, прт, пртити, — целац (2008г), — путар, —
    • а) раскрсница, раскршће, распутица, распуће, — окука, завојица, савитак, савијутак, — кажипут, путоказ, — напутити, упутити, —
    • б) крчити, прокрчити, просећи, — насути, насипати, насип, — утрти, утрвен, — џомбовит, џомба, — јендек, јарак, јалак, прокоп, просек, претека, пропуст, — тавник, тунел, (подвожњак 2003а), —
    • в) саобраћај (1706), — пролазан, непролазан, проходан, непроходан, — приступачан, приступачност, неприступан, неприступачан, неприступност, — забачен, забит.
  26. *
  27. — мост, ћуприја, мостовни, — мостобран, — мостарина, — премостити, — око, — распон, —
    • а) подвожњак, — надвожњак.
  28. *
  29. — насеље, (населити се 595а), место, местанце, месни, мештанин, —
    • а) село, сеоски, сеоце, заселак, селиште, — сељак, сељачки, сељанин, сељанка, сељакиња, паор, паорка, паорски, — ушорити, ушорен, — збијен, — разбијен, — мајур, салаш (1652), —
    • б) град, градски, варош, варошки, — градић, варошица, касаба, паланка, паланачки, паланчанин, — варошанин, грађанин, варошанка, грађанка, грађански, грађанство, суграђанин, — престоница, — велеград, — унутрашњост, —
    • в) средиште (центар), — предграђе, заграђе, палилула, — периферија, — околина (2005), —
    • г) улица, сокак, шор, — сокаче, — ћор-сокак, ћор-буџак, — угао, ћошак, — калдрма (1777), плочник (тротоар), — Мала, махала, — кварт, — булевар, венац, трг, сквер, градина, пасаж, (пијаца 1514), —
    • д) шеталиште, парк, — дрворед, — ботаничка башта, зоолошка башта, —
    • страна 189
    • ђ) гробље, мирогој гробљански, — гроб, гробница, гробни, — надгробни камен, надгробни споменик, — крстача, — гробар, — мртвачница, — костурница, — парцела, — крематоријум, —
    • е) споменик (903б).
  30. *
  31. — Земља, земни, Земљин шар, свет, светски, — покрајина, покрајински, — земља, земаљски, — област, обласни, — нахија, — територија, атар, — крај, предео, — околина (2004в), околица, околиш, околни, —
    • а) граница (2265а), међа, сумеђа, гранични, погранични, — граничар, — граничити (се), разграничити (се), ограничити, ограничавати, међити, омеђити, међашити, омеђашити, размеђити (1656б), — крајина, крајишник, — тромеђа, — преко, испреко, испрека, —
    • б) отаџбина, отачаство, отачаствени, — домовина, домовински, — прадомовина, — завичај, завичајан, постојбина, родни крај, родна груда, — родом, — вилает, — туземство, туземац, — домородац, (родољуб 1190б), урођеник, — земљак, земљакиња, (држављанство 1201), — иностранство, иноземство, иноземац, туђина, туђин, туђинац, стран, странац, туђоземац, туђоземка, туђоземски, међународни, —
    • в) становништво, становник, становница, житељ, житељка, живаљ, — староседелац, (дошљак 595а), — насељен, насељеност, многољудан, — пренасељен, пренасељеност, — ненасељен, ненасељеност, — пуст, опустети.
  32. *
    * *
  33. — метеорологија, метеоролошки, метеоролог, — клима, поднебље, климатски, — аклиматизовати се, — тропска, умерена, средоземна, приморска, умерено-континентална, континентална (степска), поларна клима.
  34. *
  35. — време, — лепо време, благо време, увременити се, — рђаво време, ружно време, невреме, непогода, кијамет, —
    • а) ведар, ведрина, ведрити се, изведрити се, разведрити се, проведрити се, разгалити се, рашчинити се, —
    • б) облачан, облачити се, наоблачити се, натуштити се, стуштити се, насуморити се, суморан, суморност, мутан, тмора, потмуран, — натмурити се, — туробан, — паведрина, — облак, — магла, маглуштина, тама, измаглица, маглити се, замаглити се.
  36. *
  37. — атмосферски талог, падавина, оборина, — падати, пасти, нападати, напасти, —
    • а) киша, дажд, кишан, кишовит, даждив, — окишати се, окишити се, раскишати се, — даждети, — сипити, ромињати, промицати, ударити, — провалити се, пљуштати, пљуснути, — поросити, — росуља, поросица, — пљусак, провала, бујица, — покиснути, окиснути, киснути, накиснути, накисивати, прокиснути, прокишњавати, — кишница, даждевица, капница, кишомер, — суша, сушан, сув, суховица, — додола, — дуга, —
    • страна 190
    • б) роса, росан, росити, оросити се, уросити, изросити, — иње, — слана, — попасти, —
    • в) град, туча, крупа, — циганчићи, бабини козлићи, бабини укови, — пасти, ударити, —
    • г) снег, снежан, снегопадан, — суснежица, лапавица, алаужа, родинци и ластинци, — вејавица, мећава, салауковина, ћорава Анђелија, — промицати, трунити, вејати, провејавати, завејати, замести, смести, — смет, намет, — целац (2002), снежаник, површица, — пахуљица, — грудва, — снежаница, — југов, копан, копнети, окопнети, кравити се (1894), — сушац.
  38. *
  39. — топло време, — врућина, жега, пригревица, припека, омара, оморина, спарина, спаран, запара, запаран, — отоплити се, отоплети, припећи (1989б), — тоња, пламењача, маћа.
  40. *
  41. — хладно време, хладноћа, хладан, — свеж, свежина, — оштар, оштрина, — захладнети, охладнети, студен, студ, студети, — зима, мраз, мразовит, цича, смрзао, — голомразица, сувомразица, — поледица, клизавица, поледити се, помрзнути се, леденица.
  42. — ветар, ветровит, ветрометина, — вихор, поветарац, лахор, ћух, — олуја, вртуна, оркан, ураган, — дувати, дунути, пухати, пухнути, пирити, пирнути, — пиркати, ћарлијати, — хујати, — беснети, — фијукати, звиждати, — ветроказ, ветруља (1990г), —
    • а) стални ветар, — пасат, антипасат, — периодичан ветар, сезонски ветар, — монсун, — дневни ветар, дневник, — ноћник, — локални ветар, — север, северац, источник, устока, кошава, — југ, јужан, југов, јужина, југовина, топлик, — горњак, — бура, граховкиња, буран, — вардарац, — мистрал, — фен, —
    • б) тишина, маина, — стишати се, утишати се, утолити, — затишје, — заветрина, заклонит, —
    • в) промаха, промаја, промајан.
  43. *
  44. — гром, грмети, загрмети, грмљавина, тресак, — муња, светлица, — стрела, стрелица, — севати, севање, (громобран 1914д).
  45. *
  46. — земљотрес, трешња, трус, потрес, — урвински, вулкански, тектонски трус, — ударни, таласасти трус, — центар труса, епицентар, трусна периода, трусна област, — сеизмограф, сеизмограм.