Систематски речник српскохрватског језика (1936)/1975-1989

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Систематски речник српскохрватског језика  (1936) 
Писац: Ранко Јовановић
1975–1989: Геологија и астрономија
Јовановић, Ранко (1936). Систематски речник српскохрватског језика. Београд: Библиотека општег образовања


ГЕОЛОГИЈА И АСТРОНОМИЈА[уреди]

  1. — геологија, геолошки, геолог, — динамична геологија, —
    • а) Земља, (географија 1990), — Земљина лопта, — Земљино језгро (једро), пиросфера, — Земљина кора (литосфера), (атмосфера 1991).
  2. *
  3. — талог (седимент), таложити (се), исталожити (се), — механички талог, — речни нанос, нанети, снос, наплава, муљ, — валутак, облутак, — шљунак (1776), — песак, пешчан, — језерски талог, делта, — морски талог, — обалски талог, — дубински муљ, — ваздушни (еолски) талог, — дуна, — живи песак, — леденички талог, леденик (ледник, усов, глечер), — страна 183 бочна морена, средишна морена, подинска морена, — фирн, фирнски лед, цирк, — луталачко камење.
  4. *
  5. — тектоника, тектонски, — таложна стена, положај таложних стена (1987), — слој (1980), низ слојева, — подина, — повлата, — трансгресиван положај, — кос (нагнут) слој, — усправан (преврнут) слој, — конкордантни слојеви, дискордантни слојеви, — поремећај слоја, убирање слојева, — бора, — седло, — свод (антиклинала), — корито (синклинала), — крило, — слеме, — пад (нагиб слоја), — раскинута бора, — навлака, — коленаста бора (флексура), — раселина (расед), ров, тимор, степенасти расед, прслина (пукотина), — лажна слојевитост.
  6. *
  7. — вулкан, вулкански, вулканизам, — вулкански туф, — лава, излив лаве, гротло (кратер), ерупција, магма, лаколит, бела пара, пинија, бомбе, лапили, киша од пепела, — сулфатора, — мофета, — фумарола, — кратерско језеро, — живи вулкан, угашени (мирни) вулкан, — експлозиони кратер, — слојевити вулкан (стратовулкан).
  8. *
  9. — распадање стена, — денудација, ерозија, — шкрапа, — вртача, — карст (крас, крш), — црвеница, глина, лапорац, иловача, ума, црница.
  10. *
  11. — стратиграфија (историска геологија), — геолошки профил, — слој (1977), група слојева, систем слојева (формација), кат (низ) слојева, — органски остаци (фосили), палеонтологија, —
    • а) геолошко доба (ера), периода, епоха, — доња, средња, горња.
  12. *
  13. — архајско доба (исконско, азојско, еозојско доба), — гнајс.
  14. *
  15. — палеозојско доба (старо доба). —
    • а) камбриска периода (Камбрија), — Камбриско Море, — брахиподи, трилобити, —
    • б) силурска периода (Силур), — Каледонске Планине, — граптолити, —
    • в) девонска периода (Девон), —
    • г) карбонска периода (Карбон, периода каменог угља), — Варисциски Венац, Арморички Венац, — каламити, лепидодендрон, стегоцефали, —
    • д) пермска периода (Перм), — северноатланско копно (Ерна), синосибирско копно, Ангара, Гондвана.
  16. *
  17. — мезозојско (средње) доба, —
    • а) тријаска периода (Тријас), — амонити, —
    • б) јурска периода (Јура), — белемнити, ихтиосаур, плесиосаур, —
    • в) периода креде (кретацеска периода, Креда), — игванодон, рудисти, диносаур, диплодокус, бронтосаур, атлантосаур, стегосаур, трицератопс.
  18. *
  19. — кенозојско (ново) доба, — страна 184
    • а) терцијарна периода (Терцијар), — Палеоген (старији Терцијар), еоцен, олигоцен, — Неоген (млађи Терцијар), миоцен, плиоцен, — Друго Медитеранско Море, Сарматско Море, — ћилибар, нумулити, понтиски слојеви, конгериски слојеви, палудински слојеви, — мезохипус, миохипус, протохипус, плиохипус, мастодонт, динотеријум, мегатеријум, —
    • б) квартарна периода (Квартар), ледено доба, међуледена доба, — мамут, тур, — дилувијум, — алувијум, — камено доба, — палеолитско (старо камено) доба, — неолитско (млађе камено) доба, — бронзано доба, — гвожђано доба.
  20. *
    * *
  21. — минералогија, минерал, минерални, — аморфан (1938), — кристалан, — агломерат.
  22. *
  23. — кристалографија, — хемиски талог, лучење из раствора, излучити (се), — кристал, кристалисати, кристализовати, — симетрија, раван симетрије, кристална оса, — пљосан, ивица, рогаљ, угао диједар, — пирамида, скаленоедар, ромбоедар, призма, дома, пинакоид, — кристална система, тесерална, тетрагонална, ромбична, моноклинична, триклинична, хексагонална система, — холоедриски облик, хемиедриски облик, хемиморфан, кристална комбинација, ближњење кристала, близнаци, — диморфно тело, — кристаласт агрегат.
  24. *
  25. — петрографија, — стена, камен (1776), окаменити се, скаменити се, — фација (изглед стене), структура, —
    • а) таложна, (седиментна, слојевита) стена, дробинска (кластична) стена, громача (конгломерат), бреча (кршник), (мрамор 1949а), — пешчар, ситнозрн, крупнозрн, — вапнени, шарени, црвени пешчар, — глина (1957), шкриљаста глина (глинац), глинени шкриљац (аргилошист), —
    • б) органогена стена, фирогена, зоогена, органски остаци (фосили), — битумиска глина, дијатомејска земља, битумиски (смрдљиви) кречњак, битумиски (парафински) шкриљац, асфалт (1777), —
    • в) громадна (еруптивна) стена, громада, масив, зрнаста стена, — гранит, порфиролики гранит, гранулит, — сијенит, диорит, керсантит, — габро, дијабаз, перидотит, серпентин, — порфирска стена, трахит, фонолит, — риолит, смолац, опсидијан, пловућац, кварцни порфир, — андезит, дацит, порфирит, — базалт, мелфир.
  26. *
    * *
  27. — астрономија, звездарство, астрономски, астроном, — звездара, звездарница, опсерваторија, — небо, небеса, небески свод, небески, — васиона, васељена, свет, —
    • а) астрологија, астролог.
  28. *
  29. — небеско тело, — звезда, звездан, осути се звездама, звездано небо, — некретница, покретница, — сазвежђе, јато, — Орион, страна 185 Штапци, Појас, Велики медвед (Велика кола), Мали медвед, (Мала кола), Кумовска слама (Млечни пут), — Влашићи, — Северњача (Полара, Вечерњача, Даница, Зорњача), —
    • а) зодијак (животињски круг), — знаци, ован, бик, близанци, рак, лав, девица, теразије, скорпија, стрелац, козорог, водолија, рибе, —
    • б) Сунце, — излазак Сунца, рађање Сунца, рођај, огранак, гранути, огранути, родити се, рађати се, изгрејати, изгревати, изићи, излазити, — грејати, огрејати, пећи, упећи, упекла звезда, припећи, припека (2009), — опалити, — препланути, поцрнети, — сијати, — јарко, жарко, — зубато, — залазак Сунца, заход, заћи, залазити, заходити, смирити се, смиривати се, смирај, сести, седати, клонити се западу, — помрачење Сунца, потпуно (тотално) помрачење, делимично (парцијално, прстенасто) помрачење, —
    • в) планета, — Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран, Нептун, Плутон, — пратилац (сателит, месец), —
    • г) Месец, — помрачење Месеца, — Месечеве мене (фазе), — младина (млад Месец), прва четврт, полумесец, пун Месец (уштап), последња четврт, Месец се једе, (месечина 1905), —
    • д) комета (звезда репатица), — Халејева комета, —
    • ђ) метеор (падалица), пасти, просути се, пролити се.