Систематски речник српскохрватског језика (1936)/2270-2315

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Систематски речник српскохрватског језика  (1936) 
Писац: Ранко Јовановић
2270–2315: Време
Јовановић, Ранко (1936). Систематски речник српскохрватског језика. Београд: Библиотека општег образовања


ВРЕМЕ[уреди]

  1. — време, доба, епоха, — датум, — падати, лицем на, — рок, вада, термин, — поставити рок, заказати, — доспети, приспети, приспелост, доћи, (куцнути 2304б), — дугорочан, краткорочан, —
    • а) календар, календарски, алманах (167), — грегоријански, по старом, — јулијански, по новом.
  2. *
  3. — тада, тад, тадашњи, — онда, заонда, ондашњи, (сада 2291), — кад, када, кадашњи, — другда, — гдекад, кадгод, каткад, гдегод, погдекад, понекад, понегда, некад, негда, овда-онда, — икад, игда, — којекад, — свакад, свагда, увек, навек, вавек, (одувек 2293), вазда, кадгод, узаман, удиљ, ваздашњи, свагдашњи, свагдањи, у себицу, усебичити, — већином, махом, — кад год, — никад, нигда, на куково лето, о кукову дне.
  4. — трајање, дужина времена, — период, раздобље, век, — трајати, потрајати, трајан, трајашан, трајност, трајашност, подржати, — повлачити се, — навршити, навршивати (се), — напунити, — проћи, пролазити (2283), протећи, протицати, прохујати, — провести, проводити, пробавити, саставити.
  5. *
  6. — дуго, дуг, дужина, задуго, позадуго, подуже, — дуговечан, дуготрајан, — ветеран, — вековит, постојан, — бескрајан, бескрај, неограничен, вечит, вечито, вековни, вечан, вечно, вечност, — овековечити, — до суђена дана (1037), — одуљити (се), одужити (се), отегнути (се), отезати (се), дуљити, развући, развлачити, трговлачити, одуговлачити, дужати, одужати, дуљати, — прековремен, — односити страна 233 времена, одузимати времена, дангубан, — продужити, (увек 2271), —
    • а) губити време, изгубити време, дангубити, издангубити, задржавати се (266).
  7. *
  8. — кратко време, кратак, краткоћа, краћати, окраћати, скратити, — маловечан, пролазан, тренутан, кратковечан, кратковечност, кратковремен, кратковременост, краткотрајан, привремен, привремено, прелазан.
  9. *
  10. — брзина, брз, брзо, нагло, наглост (1862), (журити се 264), —
    • а) спор, споро, спорост, — пипав, пипавост, — заметан, — постепен, постепено, постепеност (1862а).
  11. *
  12. — мера времена, — година, годиште, лето, годишњи, годишње, огодинити, — преступна година, проста година, — једногодишњи, двогодишњи, трогодишњи, тролетњи, многогодишњи, дугогодишњи, — полгође, полугодишњи, семестар, семестарски.
  13. *
  14. — деценија,
    • а) столеће, столетњи, век, стогодишњи, стогодишњица, —
    • б) миленијум.
  15. *
  16. — месец, месец дана, месечни, — тромесечје, тромесечни.
  17. *
  18. — седмица, недеља, седмични, недељни.
  19. *
  20. — дан, данак, — дневни, (датум 2270), — једнодневни, дводневни, тродневни, итд., — ваздан, поваздан, — пола дана, чело, — цео (боговетни) дан (2286а).
  21. *
  22. — сат, сахат, час, сатни, —
    • а) минут, —
    • б) секунд, — трен, тренутак, тренутан, тренуће ока, тренут, час, часак, часом, часком, — магновење, мах, пар.
  23. *
  24. — почетак, почетан, почетком, — почети, почињати, започети, започињати, отпочети, отпочињати, настати, настајати, отворити, завести, заводити, инаугурисати, — почетник, почетница, — стати, узети, ударити, надати, — поћи (577), полазити, полазак, — најпре, изнајпре, испрва, спрва, спочетка, из прва краја, — у повују, — први, прво, првенство, првенствено, — од, отада, отад, одонда, откад, откако,
    • а) зачетак, зачети, — понићи, — порекло, потицати, — искон, одискона, исконски, првобитни, првотан, изворан, — друготан.
  25. *
  26. — ток, тећи, пролазити (2272), — јек, — средина, средином, половина, половином, уполовачити, — увелике, увелико, —
    • а) сазрети, доспети, приспети, стићи.
  27. *
  28. — крај, конац, крајем, при крају, коначан, крајњи, напослетку, напокон, најпосле, најзад, последњи, последак, задњи, — бескрај, — претпоследњи, — наизмаку, истек, свршетак, завршни, закључни, закључно, — проћи (2272), минути, превалити, — истећи, дотрајати, страна 234 (престати 2286), — до, дотле, дотада, досада, — док, докле, — застарети, застарелост, преживети (се), преживео.
  29. *
  30. — свршити, свршетак, завршити, завршетак, завршак, довршити, довршетак, дочети, дочетак окончати, докончати, доконати, докрајчити, привести крају, отарасити, трсити, смирити, готов, —
    • а) недовршен.
  31. *
  32. — престати, престајати престанак, патинути, патисати, —
    • а) непрестано, непрестани, непрекидан, беспрекидан, без престанка, без претрга, стално, сталан, једнако, цео, цео боговетни дан (2280).
  33. *
  34. — прекинути, прекидати, прекид, обуставити, обустава, зауставити (635), престати (2286), испрекидан, — раздео, (непрекидан 2286а), —
    • а) пауза, почивка, —
    • б) продужити, продужење, наставити, наставак.
  35. *
  36. — понављање, поново, понован, наново, изнова, опет, истекар, испотекар, испочетка, — поновити (се), понављати (се), опетовати (се), поврат, — узастопце, узаманце, — првина (2180б), — на махове, — мах, у два (итд.) маха, пут, једанпут (2180б), други пут, другом, трећи пут, трећом, —
    • а) обновити, обнављати.
  37. *
  38. — редовно, редовито, редован, редовит, стално, увек, једнако све, —
    • а) свакодневно, свакодневни, свакидашњи, свагдашњи, свагдањи, сваки убога дан, посведневно, —
    • б) већином, махом, обично, обичан, —
    • в) нередовно, — припадом, надохват.
  39. *
  40. — често, чест, учестати, почесто, чешће, небројено пута, (отрцати се 299), —
    • а) ретко, редак, необичан, — мало кад, — понекад, понегда, каткад, кадикад, покаткад, катшто, кашто, покашто, овда-онда, другда, с времена на време, повремен.
  41. (РЕЛАТИВНО ВРЕМЕ)[уреди]

  42. — садашњост, сада, сад, засад, засада, садашњи, садањи, јакошњи, савремен, сувремен, савременик, савременост, модеран, постојећи, данашњи, данас, (тада 2271), —
    • а) овогодишњи.
  43. *
  44. — прошлост, прошли, пређашњи, прошасти, бивши, минули, — претпрошли, — пређе, пре, раније, првашњи, — отпре, — пре, назад, —
    • а) досада, досад, дојако, досле, досадашњи, дојакошњи.
  45. *
  46. — давно, давни, давнашњи, одавно, подавно, поодавно, давнина, прадавни, некада, једном, некадашњи, негдашњи, старина, старински, старовремски, стародревни, древни, стари, прастари, памтивек, преисториски, препотопски, — одвајкада, одувек, (увек 2271), издавна, — страна 235
    • а) недавно, недавнашњи, скоро, скорашњи, скорашњица, — малочас, малопре, отоич, — отскора, доскора, доскорашњи, дојучерашњи.
  47. *
  48. — старост, доб, стар (2074),
    • а) стар, старост, остарети, — ветеран, — бајат, убајатити се, устајати се, —
    • б) млад, младост, — нов (300), новост, новина, новајлија, — новачити, новачење, новотарија, — свеж, тазе, скорашњи (2319а).
  49. *
  50. — јуче, јучерањи, јучерашњи, јучерашњица, —
    • а) синоћ, синоћни, синоћница.
  51. *
  52. — прекјуче, прекјучерањи, прекјучерашњи, —
    • а) прексиноћ, оновечери, прексиноћни.
  53. *
  54. — накјуче, накјучерањи, накјучерашњи, —
    • а) ономад, ономадашњи, — неки дан.
  55. *
  56. — лани, лањски, прошлогодишњи, — преклани, преклањски, — ономлани, ономлањски.
  57. *
  58. — будућност, будући, идући, потоњи, — убудуће, унапред, унапредак, отсад, отселе, отсле, посад, — кроз, после, након, наком, — доцније, — претстојати, —
    • а) довек(а), заувек, занавек, за вечита времена.
  59. *
  60. — скоро, ускоро, наскоро, скорашњи, убрзо, — приближити се, прикучити се, — одмах, умах, —
    • а) вечерас, вечерашњи, довече, ноћас, ноћашњи.
  61. *
  62. — сутра, сутрашњи, сутрашњица, — ујутру, —
    • а) прексутра, прекосутра, прексутрашњи, ондан, —
    • б) наксутра, наксутрашњи.
  63. *
  64. — напролеће, — налето, — најесен, — назиму, —
    • а) догодине.
  65. (УПОРЕДНО ВРЕМЕ)[уреди]

  66. — истовременост, истовремен, истовремено, једновремен, једновремено, наједно, истодобан, истодобно, — савремен, сувремен, савременик, — док, докле, — завреме, за, при, — пратити, пропратити, — стећи се, стицати се, стицај, (улучити прилику 236а).
  67. *
  68. — превременост, превремен, претходити, претходни, — пре, пред, раније, дотада, претећи (597а), — претходник, претшасник, претеча (598), — уочи, навечје, навечерје, предвечерје, (сутрадан 2305а), — предзнак, знамење, — унапред, (предухитрити 486), —
    • а) рано, рани, ранити, поранити, подранити, зарана, ранилац, раноранилац, — преран, прерано, — израна, израније, (доцкан 2306), —
    • б) навреме, — крајње време, куцнуо је последњи час, (благовремен 2307).
  69. *
  70. — следовање, следовати, — после, након, наком, иза, потом, затим, доцније, касније, — пошто, — страна 236 следбеник, — одмах, умах, сместа, безодложно, безодвлачно, — чим, како, — следећи, идући, наредни, — накнадно, накнадни, —
    • а) сутрадан, сутравече, —
    • б) редом, ред, наредни, — преко реда, прекоредан, — прескочити, прећи, — наизменце, наизменично, — пре, пред, испред, — после, за, иза.
  71. *
  72. — доцкан, доцне, касно, позно, позан, доцније, касније, подоцкан, у зло доба, — прекасно, — каснити, закаснити, закашњење, доцнити, задоцнити, задоцњење, одоцнити, опознити, (задржати се 519),
    • а) тек, истом, јако, јаком, топрв,
    • б) одгодити, одгађати, одгађање, одгода, одложити, одлагати, одлагање, одуговлачити, (безодложно 2305).
  73. *
  74. — благовремено, благовремен, благовременост, тачно, тачан, тачност, — најдаље, (имати времена 266).
  75. *
  76. — међувреме, међувремен, размак, — међутим, међутимни.
  77. *
  78. — чекати, почекати, причекати, чекнути, ишчекивати, очекивати, сачекати, (изгледати кога 2121б), — дреждати, џоњати, чамити, очамати, чамети, окапати, — стрпети се, претрпети се, притрпети се.
  79. (ГЕОГРАФСКО ВРЕМЕ)[уреди]

  80. — годишње доба, сезона, сезонски, — година (2276), —
    • а) пролеће, премалеће, пролећни, пролетњи, — пролетос, пролетошњи, — пролећна равнодневица, —
    • б) лето, лети, летњи, — летос, летошњи, — летовати, прелетити, летиште, — дугодневица, — бабино лето, —
    • в) јесен, јесењи, јесенски, — јесенас, јесенашњи, — јесења равнодневица, —
    • г) зима, зими, зимски, зимњи, — зимус, зимушњи, — зимовати, презимити, зимовник, — средозимци, краткодневица.
  81. *
  82. — месец, месечни, месечно, — јануар, сечањ, јануарски, сечањски, — фебруар, вељача, фебруарски, — март, ожујак, лажак, мартовски, — април, травањ, априлски, травањски, априлили, — мај, свибањ, мајски, свибањски, мајалос, — јун, липањ, јунски, липањски, — јул, српањ, јулски, српањски, — август, коловоз, августовски, — септембар, рујан, септембарски, рујански, — октобар, листопад, октобарски, листопадни, — новембар, студени, новембарски, — децембар, просинац, децембарски, просиначки.
  83. *
  84. — седмични (недељни) дани, — недеља, недељни, — понедељак, понедеоник, понедељник, — понедеоничар, — уторак, уторник, уторни, — среда, — четвртак, — петак, — субота, суботни.
  85. *
  86. — дан, данак, дневни, дневно, — дању, дањом, по дану, обдан, прекодан, дневи, — обданица, (данас 2291), — бели дан, — страна 237
    • а) ноћ, ноћни, — ноћу, обноћ, преконоћ, — ноћас, ноћашњи, — уноћати се, — замрћи, замркнути, омрћи, омркнути, — глуво доба, — поноћ, поноћни, —
    • б) вече, увече, вечером, — вечерас, довече, — заранци, повечерје, — сумрак, сумрачје, сутон, смрћи, се, смркнути се, смрачити се, (видело 1902в).
  87. *
  88. — јутро, јутарњи, јутрењи, — ујутру, ујутро, изјутра, јутром, — одјутрити се, поодјутрити се, — јутрос, јутрошњи, —
    • а) зора, освитак, освит, праскозорје, прозорје, — у цик од зоре, — сванути (се), свануће, свитати (се), свитање, осванути, освитати, расвитати се, расванути се, расвит, расвитак, — зарудети, забелети (се), — разданити се, развидети се.
  89. *
  90. — подне, подневни, у подне, око подне, — ручаница, ручано доба, —
    • а) пре подне, јутро, преподневни, доподневни, —
    • б) после подне, по подне, поподневни.