Систематски речник српскохрватског језика (1936)/2014-2025

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Систематски речник српскохрватског језика  (1936) 
Писац: Ранко Јовановић
2014–2025: Ботаника
Јовановић, Ранко (1936). Систематски речник српскохрватског језика. Београд: Библиотека општег образовања


БОТАНИКА[уреди]

  1. — ботаника, ботанички, ботаничар, — биљар, — биљни свет (флора), биљно царство, биље, биљка, биљни, билина, растиње, рашће, прорашће, —
    • а) расти, израсти, обрасти, зарасти, страна 191 срасти (се), прирасти, прирастати, ђикати, ижђикати, — развити (се), развијати (се), развиће, — закржљати (2113б), — увенути (учманути), увенуо (учмао), венути, свенути, спарити, спарушити, — изврћи се, изметнути се, дегенерација (2132в), — осушити се, угинути, — успевати, гајити, неговати, — расадник, ботаничка башта, — летње растење биљке, зимско почивање, — једногодишња биљка, двогодишња, вишегодишња, дуговечна биљка, (зелен 1843б).
  2. *
  3. — биљни орган, организам,
    • а) корен, пустити корен, — коренова капа (накоренак), главни корен, бочни корени, жила, жилица, жилење корена, жиласт, зажилити, ожилавети, — коренове длаке, длаке сисачице, биљни сок, сочан, млечни сок, млечан, (смола 1972), — кончаст корен, гранат корен, жиличаст корен, — задебљали корен, репаст, вретенаст, грудаст, — адвентивни (приновљени) корен, укоренити се, укорењивање, изводница, садница, сађеница, резница (пелцер), — положница, растићити се, разгранати се, — ваздушни корен, — искоренити.
  4. — стабло, — чланак, коленце, чвор, врж, кврга, чворнат, чворновит, вржновит, — гранање стабла, гранати се, грана (2328в), грање, гранат, негранато (просто) стабло, гранато стабло, круна, — крошњаст, танковрх, стуб, ступ, — скресати, окресати, смуждити, — адвентивно стабло, адвентивна (приновљена) грана, изданак, младица, младик, живић, прорашљика, — голо стабло, глатко стабло, — израстао, трн, драча, бодља, трновит, бодљикав, жара, длака, чекиња, маље, маљав, — дрвено стабло, дебло, — пањ (хреб), чапур, чепур. — дупља, — дрво (грм), дрвеће, — дрворед (2004д), — шума (2001), шиб, шибље, шибљак (шикар), —
    • а) кора (луб), лила, (плута 1689б), — лика, — мезгра, промезграти, — бакуља (бељ, бељик), једрац (срчика), — срце (срж), сржни зраци, — годишњи прстен, год. —
    • б) зељасто стабло, стабиљка, бадрљица, бадрљика, зељаста биљка, зеље, — струк, бокор, бокораст, бокорити се, разбокорити се, убокорити се, — надземно стабло, пузеће стабло, — пузавица, — увојно стабло, рашљика, стржаја, вршика, — подземно стабло, ризом (поданак), гомоља, кртола (грудасто подземно стабло), каћуница, луковица, —
    • в) садити, посадити (1687), сад, пресадити, пресада, расадити, расад, расада, усадити, — примити се, примати се, — калемити, калемљење, калем, оплемењивање (1687а) — дивљака, дивљи.
  5. *
  6. — лист, перо, лишће, лисје, — листати, излистати, олистати, пролистати, улистати, лиснат, шумнат, брснат, озеленети, — суховрх, — трепетати, — лиска, петељка, трепељка, лисни рукавац, залистак, приперак, усмина, пазух листа, лисни пупољак, чено, чесно, пазушни пупољак, темени (завршни) страна 192 пупољак, напупити, пупити, брст, зимски пупољак, љуспа, — лице лиске, наличје, — лисни нерви, главни нерв, бочни нерви, нерватура листа, — паралелни, перасти, лепезасти (прстасти) нерви, — лисне бодље, чекиње, жаре, квржице, длаке, — потпун лист, седећи, прорастао лист, штитаст лист, — прост лист, тракаст, копљаст, клинаст, стреласт, лопатаст, јајаст, објајаст, дугуљаст, срцаст, бубрежаст, — сложен лист, парно пераст, непарно пераст, двојно пераст, прстаст, тролист, — распоред лишћа, усамљен лист, пршљенасто лишће, наспрамно лишће, лисни мозаик, — транспирација листа, испуштање водене паре, — хлорофил (биљно зеленило), хлорофилна асимилација, хлорофилна зрнца, — дисање биљке, — биљна ћелија, ћелица, ћелични, ћелично једро, ћелично ткиво, ћелична опна, хистологија, — опадање листа, опасти, опадати, листопадна биљка, — шушањ, шушкор, — зимзелена биљка, зимзелено лишће, зимзелен, — брстити (1696д).
  7. *
  8. — цвет, цвеће, цветати, цветање, процветати, уцватити, расцветати се, прецветати, бехар, — кита (букет), — венац, вити, извити, — цветни пупољак, пупити, пупчити, пупљење, пупчење, —
    • а) потпун цвет, — непотпун цвет, двосполан, једносполан, мушки цвет, женски цвет, — једнодома биљка, дводома биљка, мушка биљка, женска биљка, —
    • б) цветна дршка (петељка), цветна ложа, чашица, чашични листићи, перигон, једноперна чашица, многоперна чашица, — круница, крунични листићи, једноперна круница, многоперна круница, звездаста, зракаста, симетрична круница, — апетале (бескруничне) (2022), плева, плевица, оска, осје, —
    • в) прашник, прашников конац, прашница (прашна кесица), седећа прашница, цветни прах (полен), — опрашавати (се), опрашавање, самоопрашавање, оплођење, оплодити, оплођавати, —
    • г) тучак, жиг, стубић, плодник, једноок, многоок плодник, окце, семеник (плацента), семени пупољак, — медник (нектарија), нектар, —
    • д) цваст, прицветак (приперак), усамљен цвет, вретено цвасти, — гроздаста цваст, грозд, — клас, класје, влат, влаће, класати, искласати, влатати, класат, класак, влатак, реса, маца, клип, — гроња, — штит (амрел), — главица, — рачваста цваст, рачвица, оствица, увојак, — шишарка, шишарица.
  9. *
  10. — плод, плодан, плодоносан, род, родан, безродан, родити, рађати, уродити, преродити (се), понети, прудити, — заметак, заметнути (се), заметати се, — сраслица, — увелак, — меснат, месо, сочан, сок, воденаст, брашнаст, — кожица, пепељак, машак, —
    • а) коштуница, (рогач 2020е), коштуњав, коштица, шпица, језгра, — бобица, — скупни (здружени) плод, — сушни плод, крупа, ахенија, орашица, самар (2020з), двојна ахемија, — мешак, махуна, љуска, чахура, чаура, —
    • страна 193
    • б) семе, семенка, семењача, семена кошуљица, — усеменити се, семењак, извода, преранак, — извести, изводити из семена, — сејати (1665), расејавање, перница, самоник, самораст, — зрно, зрнце, зрневље, озрнити се, узрнити се, — зобати, — клица, пупак, — клијати, клицати, исклијати, прорасти, проклијати, — набубрити, — ницати, никнути, нићи, изницати, изнићи, изникнути, проницати, пронићи, понићи, — котиледон, коренак, перце (пупољчић), поткотил (поткотилно стабло), наткотил, беланце, — биљке једнокотилке (2023), двокотилке (2020), —
    • в) зрети, сазрети, сазревати, узрети, дозрети, зрео, зрелост, незрео, недозрео, зелен, доспети, доспео, приспети, зарудети, рудети, наједрати, — презрео, презрети, кувео, — рани, — коло, — устајати се, угњилети, гњилети, гњио.
  11. *
  12. — систематика (2020–2025), — коло цветница, семенице (фанерогаме), — класа дикотила, дикотилке, — раздео хорипетала, —
    • а) фамилија жабљака, жабљак, љутић, ливадски љутић, ледињак, бела бреберина, жута бреберина, крстати копитњак, гороцвет, саса, павит, витина, кукурек, копитац, божур, жаворњак, једич, кандилка, —
    • б) фамилија мака, турчинак, булка, — питоми (баштенски) мак, афион, шарлаган, — руса (росопас), — фамилија ловорика, ловорика, лаворика, ловор, лавор, — циметњак, камфорово дрво, —
    • в) фамилија крсташица, — девојачка трава (тарчужак), — купус, купусиште, — главица, главичати се, оглавичати се, — кељ, карфиол, келераба, бела репа, ротква, ротквица, рен, слачица, шебој, сач, сињ, — чивит, —
    • г) фамилија каранфила, каранфил, мишјакиња, кукољ, —
    • д) фамилија ружа, трешња, вишња, мараска, шљива, рогач, (пепељак 2019), црни трн (трњина), бадем, бресква, кајсија, јабука, крушка, — дуња, гуња, — мушмула, оскоруша, глог, — дивља ружа, шипак, — питома ружа, јагода, малина, купина, стежа, —
    • ђ) фамилија рибизла, рибизла, огрозд, —
    • е) фамилија лептирастих биљака, махунарке, грашак, грашка, багрем, — пасуљ, грах, жути трешњар, чучавац, боранија, буранија, боб, — сочиво, леће, — детелина луцерка, грахорица, — рогач, рокчић, рошчић, зановет, — фамилија мограња, мограњ, нар (шипак), —
    • ж) фамилија лана, лан, (олај 1966), — фамилија рутацеа, — лимун, наранча, неранџа, поморанџа, мандарина, —
    • з) фамилија јавора, јавор, самар, — млеч, клен, маклен, жешља, жест, жестика, — фамилија руја, руј, —
    • и) фамилија винове лозе, винова лоза, грожђе, грозд (2018д), евењка, — гиџа, чокот, чокоће, — дивља лоза, вињага, —
    • ј) фамилија липа, липа, бела липа, —
    • к) фамилија слеза, бели слез, црни слез, — памук, вата (1682), —
    • страна 194
    • л) фамилија љубичица, љубичица, љубица, дан и ноћ (сиротица), —
    • љ) фамилија штитоноша, — мрква, шаргарепа, — першун, пастрнак (пашканат), целер, мирођија, морач (коморач), ким, анис, велика кукута, мала кукута, — милодух, селен, — фамилија бршљана, бршљан, —
    • м) фамилија дрена, дрен, дрењина, дренковица.
  13. *
  14. — раздео гамопетала, —
    • а) фамилија јаглика, јаглика, јагорчевина, скрж (цикламен), —
    • б) фамилија вреска, вресови, вресак, црника, ружица, боровница, брусница, магиња, —
    • в) фамилија маслина, маслина, маслинов, — јоргован, — јасен, бели јасен, црни јасен, — мана, лина (мечковац), коморика, јасмин,
    • г) фамилија помоћница, — кромпир, кромпириште, кртола, окце, — црвени патлиџан, модри (плави) патлиџан, буника (зубна трава), дуван, паприка, велебиље, татула, помоћница, разводник (пасквица),
    • д) фамилија уснатица, ливадска жалфија (сијеруша), мртва коприва, кадуља (лековита жалфија), рузмарин, босиљак, изоп, матичњак, нана, метвица, мајкина душица, лавендула (деспик), мајоран, —
    • ђ) фамилија линцуре, линцура (владисавка, равен, генцијана), кичица, сириштара, — фамилија броћа, броћ, лазаркиња, ивањско цвеће, кининско дрво, кафа, —
    • е) фамилија зова, зова (базга), орлови нокти, — фамилија одољена, одољен, —
    • ж) фамилија дивизме, дивизма,
    • з) фамилија зевалице, ланилист,
    • и) фамилија тикава, тиква, бундева, дулек, шућур, врежа, — краставац, дебелица (дебелотиква), — бостан, диња, лубеница, —
    • ј) фамилија звонца, звонце, —
    • к) фамилија главочике (композите), невен, георгина, хризантема, сунцокрет, красуљак, титрица (камомила), хајдучка трава (спориш), подбел, смиље, туровет, оман, рунолист, слатка репа (топинамбур), бухач, различак, стричак, чкаљ, паламида, осјак, пелен, чичак, артишока, маслачак, салата, лоћика, водопија (женетрга, цигура).
  15. *
  16. — раздео апетала, —
    • а) фамилија реснатица, храст, грм, дуб, лужњак, жир, жирка (желуд), капица (купула) жирке, цер, белохраст, граница, чесвина, плутњак, прнар, — буква, буков, питоми кестен (коштан, костањ), дивљи кестен, — леска, лешник, — бреза, јова, бели граб, црни граб, — орах, ораховина, — коштуњав, — врба, бела врба, жалосна врба (јадика), ракита, топола, бела топола, црна топола, јасика, јаблан,
    • б) фамилија коприва, коприва (жара), жарити, ожарити, — хмељ, — конопља, белојка, црнојка, тежина, кудеља, — дуд, бели дуд, црни дуд (шам-дуд), дудовица, — смоква, брест, бели брест, црни брест, —
    • в) фамилија хељде, хељда, кисељак, зеље, коњско зеље (штаваљ), срчаница, — фамилија имеле, имела, — фамилија шимшира, страна 195 шимшир, — фамилија млечике, млечика, крља, рицинус.
  17. *
  18. — класа монокотилки, —
    • а) фамилија крина, бели крин, љиљан, лала, зумбул, мразовац (вочак), никсица (процепак), пресличица, вранин лук, — црни лук, маковац, погачар, арпаџик, — луковина, — бели лук, влашац, прас (празилук, пор), — главица, — ђурђевак, петров крст (вранино око), зализ (покосница), шпаргла, царска круна, тетивика, кострика,
    • б) фамилија зеленкаде, зеленкада (нарцис), суноврат, жути суноврат, висибаба, —
    • в) фамилија перуника, перуника, шафран (крокус), сабљичица, —
    • г) фамилија каћуна, каћун (салеп), ванила, —
    • д) фамилија палме, палма, урма, кокосова палма, саго-палма, —
    • ђ) фамилија трава, трава, травњак, (отава 1676, сено 1678), — житарице, жито (1839г), — стрмно, стрно жито, јаро жито, озимо жито, — пшеница, јара пшеница, пшеничиште, — јарица, озимица, — овас, зоб, — раж, — јечам, — кукуруз, — клип, клипати, осећи, тулузина, комушина, кочањ, окомак, кукурузовина, шаша, свила, — кукурузиште, — просо, — уродица (1667б), кукољ, — жижљив, — пиринач (ориз), — шећерна трска, — бамбусова трска, — врат.
  19. — класа гимносперми, — четинари, четина, — бор, бели бор, црни бор, — пинија, муника, молика, смрча, — јела, чам, чамовина, — ариш, аришевина, клека (вења, боровица), — чемпрес (кипарис), тиса, туја, мамутово дрво (секвоја).
  20. — коло нецветница (бесцветница, криптогама), —
    • а) раздео папрата, папрат, — спора, спорангија, проталија, архегонија, антеридија, — слатка папрат, навала, јеленак, госпина коса, бујад, раставић (коњски реп), пречица, —
    • б) раздео маховина, — протонема, спорогон, — лисната маховина, хепатица (нелисната маховина), —
    • в) раздео талофита, — алге (окреци, ресине), окречина, жабокречина, зелена алга, мрка алга, црвена алга, фукус, саргасум, ламинарија, — гљиве, сапрофит, — паразит, готован, — рудњача, мицелија, печурка, шешир гљиве, смрчак, плесан (буђ), плеснив, плеснивети, поплеснивети, уплеснивити се, буђати, буђавети, побуђати, хлебна плесан, пламењача, пероноспора, гарка, кукурузна губа, главница, квасац, пиварски квасац, вински квасац, бактерије (2142), бацил, — лишај, симбиоза, кораст лишај, лиснат лишај, жбунаст лишај, жути лишај.