Систематски речник српскохрватског језика (1936)/1143-1199

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Систематски речник српскохрватског језика  (1936) 
Писац: Ранко Јовановић
1143–1199: Социологија
Јовановић, Ранко (1936). Систематски речник српскохрватског језика. Београд: Библиотека општег образовања


СОЦИОЛОГИЈА[уреди]

  1. — социологија, социолог, социолошки.
  2. *
  3. — друштво, друштвен, заједница, — општи.
  4. *
  5. — појединац, јединка, — а) сам, самац, насамо, усамити се, усамљен, усамљеност, осамити се, осама, самоћа, самотиња, самовати, — пустињак, пустиник.
  6. *
  7. — јавност, јаван, јавно, публика, — отворен, белодано, обелоданити, — иступити, (прочути се 923), — а) тајан, тајно, тајом, тајност, тајна (923в), тајанствен, тајанственост, тајанство, скривен, — поверљив, — тутољити.
  8. *
  9. — заједница, заједно, заједнички, скупа, — удружење, удружити (се), здружити (се), дружина, друштво, друштвен, — круг, коло, — савез, задруга, — лига, (правила, статути 1314а, слога 501в), — а) придружити се, прикључити се, — солидарно, — пришљунити се, пришљамчити се, пришабанити се, трпати се, — б) члан, чланство, зачланити, уписати (се), упис (214а), — в) одвојити се, одвајати се, издвојити се, издвајати се, оцепити се, цепати се.
  10. *
  11. — туђинац, туђин, туђинка, туђ, туђински, странац, странкиња, страначки, стран, јабанац, јабана, јабански, ни род ни помози бог, (иноземац 2005б).
  12. *
  13. — скупити (се), сакупити (се), скупљати (се), скуп, сакуп, окупити (се), окуп, купити (се), накупити (се), прикупити, сабрати се, — гомила, гужва, галама, гунгула, герга, поворка, група, навала, тма, чета, легион, тишма, кркљанац, налога, — светина, руља, — народ, — слећи се, слегати се, грнути, нагрнути, нагрцати се, поврвети, поврзмати се, начетити се, — а) састати се, састајати се, састанак, — наћи се, налазити се, — збор, скупштина, седница, — одржати, страна 98 држати, отворити, закључити, — б) сазвати, сазивати, сазив.
  14. *
  15. — разићи се, разилазити се, разлаз, растурити се, распрштати се, разбећи се, — распустити, — а) растати се, растајати се, растанак, раздвојити се, (развести се 1166в).
  16. *
  17. — народ, пук, народни, пучки.
  18. *
  19. — сталеж, сталешки, — каста, — слој.
  20. *
  21. — племство, племић, племићки, племићка, племенит, племениташ, аристократски, аристократа, аристокрација, властела, властелин, властелинка, владика, властеоски, влестеоство, — барон, бароница, гроф, грофица, — спахија, спахиница, — кућић, коленовић, оџаковић, — а) скоројевић, скоровечерњак, скоровечерњи, — б) плутократија,в) радништво, пролетаријат, пролетер.
  22. *
  23. — грађанин, грађански, грађанство, опћинство, — а) народ, народни, народски, пук, пучки.
  24. *
  25. — отмен, отменост, — елита, — господа, госпоштина, господство, господин, госпођа, дама (980а), господски, господствен, — господити се, погосподити се, — а) покондирити се, — б) низак, ниско порекло.
  26. *
  27. — олош, фукара, жгадија, шљам, поганија, — мангуп, мангупарија, бараба, шатровац, пангалоз, (простак 76).
  28. *
  29. — ближњи, — а) сусед, сусетка, суседство, комшија, комшиница, комшилук, — помеђаш.
  30. *
  31. — познаник, познаница, познанство, знанац, знаница, — однос, одношај, сношај, веза, ступити у везу, одржавати везу, довести у везу, додир, доћи у додир, мешати се, мешавина, — намерити се, — општити, општење, опходити се, опхођење, — кретати се, (круг 1147, стран 1148).
  32. *
  33. — друг, другар, пајташ, другарски, другарство, друговати, друговање, дружба, дружити се, другарица, друга, дружбеница, дружеван, дружељубив, дружељубље, друштво, братија, зближити се, — слизати се, спанђати се, — а) вршњак, врсник, парњак, — сарадник, сарадница, сарадња, — саучесник, саучесница, саучесништво, — сапутник, сапутница, — солоједник, соихлебник, — б) недружеван, диваљ, — разврзигра (177).
  34. *
  35. — пријатељ, пријатељица, пријатељство, пријатељски, спријатељити се, пријатељити се, присни, (наклоност 856), — а) братимити се, збратимити се. — побратимити се, побратим, побратимство, — сестримити (се), сестрити (се), посестрима.
  36. *
  37. — раскинути, раскид, прекинути, кидати, раскрстити, (бојкотовати 489а, непријатељ 505а).
  38. страна 99
  39. — задруга, задружан, задругар, кућна заједница, — кућа укућанин, укућанка, чељаде, чељад, — домаћин, домаћица, — окућити се (1475), — а) оделити се, изделити се.
  40. *
  41. — породица, обитељ, фамилија, породични, обитељски, — домаћин, домаћица, стопанин, стопаница, — а) самохран, самохраница, самац, самица, инокосан, инокоштина.
  42. *
  43. — сродство, родбина, родбински, род, сродник, сродница, сродан. у роду с ким, рођени, суродица, рођак, рођака, родица, рођакати се, — свој, својта, својат, својбина, својбински, — сродити се, ородити се, — сој, лоза, багра, — грана, огранак, — ступањ сродства, долазити, падати, — врста сродства, сродство по крви, крвно сродство, крвни род, једнокрвни, — сродство по тазбини, у тазбини с ким, — сродство по млеку, — сродство у правој линији, управна лоза, — сродство у побочној линији, побочна линија, — сродство по узлазној лози, по усходној линији, — сродство по низлазној лози, по нисходној линији, — сродство по мушкој лози, по мушком колену, по мушкој крви, по дебелој крви, — сродство по женској лози, по женском колену, по женској крви, по танкој крви, — а) својтљив, својтљивост, — б) одродити се, одрод.
  44. *
  45. — предак, преци, праотац, — порекло, родослов, родословље, — а) поколење, колено, нараштај, пас, — б) потомак, потомство, изданак.
  46. *
  47. — брак, брачни, — жењен, ожењен, — удата, (брачни уговор 1282к), — а) нежењен, неожењен, нежења, бећар, бећарски, момак, момачки, — неудата, — уседелица, поутегла, — б) удовац, удов, удовица, удова, удовиштво, обудовети, — в) развести брак, бракоразводни, развести се, развод, разведен, судски (судбено) разведен, распуштеница, распуштеник, развенчати се, — раставити се, растава, — г) ванбрачан, дивљи брак, — наложница.
  48. *
  49. — узети се, закључити брак, ступити у брак, — а) женидба, женидбени, оженити се, женити се, иженити, узети, — женик, младожења, ђувегија, — б) удаја, удадба, удати (се), удавати (се), разудати (се), — поћи за кога, удомити се, — млада, невеста, нева, — преудати се, преудаја, — в) ускочити, ускочкиња, одбеглица, самодошлица, — г) суђеник, суђеница, — д) проводаџисати, проводаџија, проводаџика, сочити.
  50. *
  51. — веридба, верити се, верити, вереник, вереница, заручити се, заручити, заручник, заручница, зарука, просити, запросити, испросити, просидба, прошевина, просац, просилац, прстеновати, прстен, испит, испитати (се), — а) навестити, навештавати, огласити, оглашавати, брачни оглас.
  52. *

    страна 100

  53. — свадба, пир, свадбени, свадбовати, пировати, — младенци, сват, пирник, сватови, — пустосватица, — девер (ручни), — кум, кума, кумовати, кумство, окумити, кумити, — стари сват, старојко, — накоњче, — сватовац, — а) венчање, ниће, венчати се, венчани, свадбарина, — б) медени месец, свадбени пут, — свести, слећи, — в) спрема, дарови, — мираз, прћија, — миразуша.
  54. *
  55. — супрузи, супружници, супружански, брачни друг, брачни пар, — а) муж, мужевљи, супруг, човек, друг, војно, — уљез, припуз, домазет, — б) супруга, жена, госпођа, другарица, друга, љуба.
  56. *
  57. — родитељ, родитељски, родитељство. — а) отац, очински, очинство, родитељ, бабо, бабајко, тата, — очух, поочим, — очевина, бабовина, — б) мајка, мати, матерњи, матерински, материнство, родитељка, дада, мама, — помајка, маћеха, маћија, маћа.
  58. *
  59. — пород, дете, деца, — принова, — а) син, синовљи, — б) кћи, кћер, ћерка, ћер, кћерин.
  60. *
  61. — јединче, јединац, јединица, — а) мезимче, мезимац, мезимица, — б) првенац, првенче, прворођени, — в) пособац,г) близанче, близанчићи, близнад, близанац, близанак, близнакиња, близанка, близанаштво, — д) тројке, четворке, — ђ) посмрче.
  62. *
  63. — пасторче, довоче, пасторак, доводац, пасторка, — а) посинак, посинити, усинити, усиновљење, усињеник, синити, узети под своје, потсвојити, потсвојац, потсвојче, посвојити, посвојеник, усвојити, усвојеник, — поћерка, потсвојкиња, посвојеница, усвојеница, — б) храњеник, храњеница, отхранити, — в) сироче, сиротан, сирак, сирота, сиротица, осиротети, сиротовати, сиротан, сиротиште, — г) ванбрачно дете, копиле, копилан, копилица, — нахоче, наход (270).
  64. *
  65. — брат, братац, брато, браца, брале, бата, браћа, братов, братовљев, братски, братински, братство, братимство, братимити, — а) полубрат, — б) небрат, небратски, (побратим 1160а).
  66. *
  67. — сестра, сеја, сека, дада, сестрински, сестринство, — а) полусестра, — б) несестрински.
  68. СРОДНИЦИ ПО ОЦУ[уреди]

  69. — дед(а), дедовски, дедовина, — прадед(а), прадедовски, прадедовина, — прапрадед, — чукундед(а), — прачукундед. — а) баба, стара мајка, — прабаба, — прапрабаба, — чукунбаба, прачукунбаба.
  70. *
  71. — стриц, чича, — прастриц, — а) стрина, — прастрина, — б) брат од стрица, стричевић, братучед, први братучед, — други братучед, — в) сестра од стрица, рођака, родица, братучеда, прва братучеда, — друга братучеда.
  72. страна 101
  73. — тетка, тета, — пратетка, — а) тетак, теча, — пратетак, — б) брат од тетке, теткић, рођак, — в) сестра од тетке, тетишна, рођака, родица, — (маћеха 1171б).
  74. *

    СРОДНИЦИ ПО МАЈЦИ[уреди]

    (деда итд. 1177, баба итд. 1177а)

  75. — ујак, ујка, ујко, уја, ујац, — ујчевина, — праујак, — а) ујна, — праујна, — б) брат од ујака, ујчевић, рођак, — в) сестра од ујака, рођака, рођакиња, родица, — г) тетка итд. (1179, а, б, в), — очух (1171а).
  76. *

    СРОДНИЦИ ПО БРАТУ[уреди]

  77. (брату или сестри) снаха, невеста, — сваћа, — а) пријатељ, прија, опријатељити се, пријатељство.
  78. *
  79. (само брату) синовац, — прасиновац, — синовица, синовкиња, — прасиновица, прасиновкиња.
  80. *
  81. (само сестри) братић, братанић, братанац, — прабратић, — братичина, братична, братаница, — прабратична.
  82. *

    СРОДНИЦИ ПО СЕСТРИ[уреди]

  83. (брату или сестри) зет, шогор, призетити, — сузетица, — (само сестри) свак, својак, својачити, својакати, — а) (само брату) нећак, — пранећак, — нећака, небуча, — пранећака, — (само сестри) сестрић, сестричић, — прасестрић, — сестричина, сестричка, — прасестрична, — б) (брату или сестри) пријатељ, прија.
  84. *

    СРОДНИЦИ ПО МУЖУ[уреди]

  85. — свекар, свекрва, — а) девер, — деверичић, деверична, — јетрва, — брајо, — б) заова, зет, (пасторак итд. 1174).
  86. *

    СРОДНИЦИ ПО ЖЕНИ[уреди]

  87. — таст, пунац, старац, — ташта, пуница, баба, — тазбина, — а) шурак, шурјак, шура, шогор, — шурњаја, шурјакиња, шогорица, — шуричић, шурична, — б) свастика, сваст, — пашеног, пашанац, шогор, — свастичић, свастичина, (пасторак итд. 1174).
  88. *

    СРОДНИЦИ ПО СИНУ[уреди]

  89. — снаха, невеста, — а) унуче, унук, унука, — праунуче, праунук, праунукка, — прапраунук, прапраунука, — беле пчеле, — б) пријатељ, прија, опријатељити се.
  90. *

    СРОДНИЦИ ПО ЋЕРЦИ[уреди]

  91. — зет, (унуче итд. 1187а, пријатељ итд. 1187б).
  92. *
  93. — кумство, кум, кума, кумче, кумић, кумица, кумовати, кумити, окумити.
  94. *
  95. — братство, братственик, — а) племе, племенски, племеник, саплеменик, суплеменик, — хорда, — б) народ, народни, народност, сународник, — родољуб, родољубив, страна 102 родољубље, домољуб, домољубље, патриота, патриотизам, патриотски, — однарођавати.
  96. *
    * *
  97. — обичај, уобичајити (се), одомаћити се, (навика 79).
  98. *
  99. — слава, крсно име, славити, свечар, патарице.
  100. *
  101. — имендан, — рођендан, — годишњица, стогодишњица.
  102. *
  103. — сабор, теферич, заветина, прислава, прислављати.
  104. *
  105. — моба, мобар, прело, супредак.
  106. *
  107. — празник, празновати, празнични, благдан, светац, светковати, — а) Божић, божићни, божићковати, — Бадњи дан, — бадњак, јелка, полажајник, — Ускрс, ускршњи, — Пасха, — Бајрам.
  108. *
  109. — прослава, прославити, прослављати, славити, свечаност, светковина, светковати, свечан, походни, — славље, слављеник, јубилеј, јубилар, јубиларни.
  110. *
  111. — бакљада, — ватромет, ракет(л)а, бенгалска ватра, жабица.
  112. *
    * *
  113. — мода, модни, помодни.