Српске народне приповијетке, друго умножено издање
Изглед
(преусмерено са Српске народне приповијетке II)
Српске народне приповијетке Писац: Вук Стефановић Караџић |
Друго умножено издање |
- Српске народне приповијетке
- Међедовић.
- Чардак ни на небу ни на земљи.
- Немушти језик.
- Златна јабука и девет пауница
- Стојша и Младен.
- Ђаво и његов шегрт.
- Права се мука не да сакрити.
- Аждаја и царев син.
- Змија младожења.
- Опет змија младожења.
- Коме Бог помаже, нико му наудити не може.
- Златоруни ован.
- Усуд.
- Ко мање иште, више му се даје.
- Милостива снаха и немилостива свекрва.
- Правда и кривда.
- Очина заклетва.
- За што у људи није табан раван?
- Ђавоља маштанија и Божја сила.
- Побратимски дарови.
- Калуђер и четири грјешника.
- Копање блага.
- Лијепе хаљине много којешта учине.
- Дјевојка бржа од коња.
- Дјевојка цара надмудрила.
- Чудновата тица.
- Црно јагње.
- Царева кћи овца.
- Три јегуље.
- Чудотворни нож.
- Чудновата длака.
- Пепељуга.
- Зла маћеха.
- Маћеха и пасторка.
- Опет маћеха и пасторка.
- Како су радиле онако су и прошле.
- Зла жена.
- Дивљан
- У цара Тројана козје уши.
- Цар Дукљан.
- Ђевојка, удовица и пуштеница.
- Једна гобела у као а друга из кала.
- Соломуна проклела мати.
- Лаж за опкладу.
- Краљ и чобанин.
- Ко умије, њему двије.
- Два новца.
- Све, све, али занат
- Међед, свиња и лисица.
- Лисица се осветила вуку.
- Додатак
- Баш Челик.
- Ћела.
- Гвозден човјек.
- Кум риба.
- Царичина снаха овца.
- Вилина гора.
- Тица дјевојка.
- Цар хтио кћер да узме.
- Три прстена.
- Опет зла свекрва.
- У лажи су кратке ноге.
- Јарац живодерац.
- Добра дјела не пропадају.
- Царева кћи и свињарче.
- Сунчарева мајка.
- Лијек од мађија.
- Биберче.
- Царев зет и крилата баба.
- Свети Сава и ђаво.
- Шаљиве приче
- Пијесак и свети Петар.
- Ко је то? – Никола!
- Мој је предњак.
- Зет и пуница.
- За што су простаци сиромаси.
- Поп и парохијани.
- Оклад шта је најбјеље
- Љениви слијепац.
- Зет у пуницама.
- Сељанин и господар.
- Сељани купују памет
- Крепао котао
- Вина мијех и његова пјесма.
- Циганин и властелин.
- Кафа и њезино црнило.
- Кудров и кусов.
- Кад се арчи нек се арчи
- Жеђа и вино.
- Утопио се поп што није руку дао
- Зла жена сачувала мужа.
- За што се свети Игњатије зове Богоносац.
- Боник и болест.
- Грјешник и луди исповједник.
- Кум и његова прасица.
- Капа и сват.
- Слово иже, али сирца ниже.
- Ђаволска сланина.
- Еро с онога свијета.
- Шта је најгоре на свијету, или пијан Србин или гладан Турчин.
- Еро и Турчин.
- Еро и кадија.
- Хоће воденичар у војску.
- Бекри-Мујо.
- Циганче, па циганче!
- Несретнику се не може помоћи.
- Млада и Циганин.
- Како се Краљевић Марко јунаштву научио.
- Ко није добро свезао?
- Како се медвјед преварио.
- А шта ти је?
- Како Циганин научи коња гладовати.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Вук Стефановић Караџић, умро 1864, пре 160 година.
|