Banja (rukopisni zbornik)

Ljubinko Miljković: Banja (rukopisni zbornik); Etnomuzikološke odlike i zapisi arhaičke i novije vokalne i instrumentalne muzičke tradicije sokobanjskog kraja. Nota, Knjaževac, 1978.

COBISS.SR-ID - 96247047 (https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/96247047)

BAJANjE

     Za razliku od vračanja kao čovekovog upinjanja da pronikne u budućnost, bajanje je izraz aktuelne potrebe da se pomogne u nekoj nenolji, najčešće bolesti. Patrijarhalna sredina je verovala i veruje u rezultate ovakvih nastojanja koja u tradiciji imaju i objašnjenja zašto su ili nisu bila uspešna. Kao i svaka magijska radnja i bajanje se mora odvijati po veoma strogim,a komplikovanim pravilima iz čijih okvira ne sme biti izostavljen ni jedan elemenat, a takođe ne sme biti ničega suvišnog. U docnijem razmišljanju povodom neuspelih pokušaja bajalica i njena okolina pravdaće neuspeh greškom te vrste. Druga vrsta izvora verovanja u bajanje jesu činjenice da bolest u svom toku često biva nadvladana od samog organizma, pogotovu što je u okvirima bajanja i vrlo česta primena odgovarajućih narodnih lekova.
     Bajanje ima svoje vreme, pogodne i nepogodne dane. Ne baje se sredom,petkom i nedeljom, već su najpogodniji termini „uoči" tih dana; ne baje se na velike praznike, ali se „bajanje pojubavo prima uoči ti dani." Najbolje zreme u odnosu na doba dana oe „knoći", u prvi sumrak. Mesta gde se upražnjavaju magijske radnje zavise od namene, a to su najčešće: ognjište, „komin" i prag u kući, drvnik i „kočina" u dvorištu i „janak, eli ge se sastaju tri vode" u seoskom ataru. U najstrožije okvire magije spada i namenska upotreba predodređenih rekvizita za svaku priliku ponaosob, a to su pero ili peruška, žar, „ostruška", „ožeg", britva, „nožici", sekira, kravaj, jaje, brašno, „prašo" (prašina sa puta), grebeni, češalj, zatim katran, šupalj kamen, različito bilje i cveće itd., a nadasve je važan beleg osobe na koju se radnja odnosi.
     Magijski tekstovi bajanja se izvode u transu šapatom, naglašeno ritmiziranim skandiranjem, za razlkku od ostalih koje smo prezentirali (Jeremije, pčelsko pevanje i dr.) čiji se napevi zasnivaju i na izrazitijoj ili manje izrazitoj melodici.
     Kompletni tekstovi bajanja izvode se obavezno tri puta.

Pesme

Koledarske pesme

     U banjskim selima kolede kao sinkretička celina više ne egzistiraju toliko dugo da se nije moglo ustanoviti ni kako je uopšte izgledala grupa koledara. Do danas su očuvani još samo delovi obreda koji, van nastale celine, a pomešani sa božićnim, imaju značaj pre izolovanih običaja, nego jednog od najistaknutijih paganskih praznika.
     Tako se uoči Ignjatovog dana uzimaju sve kudelje, pa se razvezuju „osvojci" i vuna stavlja u „polužno korito", koje inače služi za pojenje stoke. Preko te vune stavljaju se „po starinski" sve stolice iz kuće da noge budu okrenute prema gore, „jeli treba da budu pravi jaganjci."
     Na sam dan Božića ujutro baba daje svima vino da se pričeste, zatim sira sa kiselim mlekom, pa meso i nastavlja se sa jelom za sovrom na kojoj sve ostaje dogod traje Božić.
     Koledarske pesme se pevaju u dve prilike: kada se „peku praci" i vrše druge pripreme za Božić i „u sovru", kada rođaci i prijatelji dolaze jedan drugome na čestitanje i posluženje. Koledarskim igrama je, ako su u Banji uopšte postojale kao posebne igre, izgubljen svaki trag.

Vučari

     Za vučare u Banji nije vezano nikakvo posebno pevanje, pa ćemo im ovom prilikom uskratiti značajniji prostor. Poznato je, međutim,da su oni na sebe privlačili pažnju gromkim uzzikivanjem poklika „Ura!" i ritmiziranim izvikivanjem odgovarajućih proznih tekstova, što ulazi u okvire naše publikacije, njenog šireg i užeg interesa. Opisaćemo stoga još i način pripremanja „vuka" za nošenje i sakuplanje darova po selima „na vuka":
     U odranu vučju kožu stavi se slama, pa se ispunjena navuče na ražanj, a delovi kože koji su pokrivali vučje noge uviju se oko drvenih kočića koji su drugim krajem pričvršćeni za ražanj. Na taj način „vuk stoji ka’ i da je došel u selo", što je bitno u opremanju.
     Vučari su obučeni u svoje stajaće odelo, a od dodatnih rekvizita, pored džakova za darove, nose katkad još samo lovačku pušku kojom je vuk ubijen.

12. Ura! Ura!

Pesme uz ljuljanje

Kad polje dobro ozeleni, a prvo cveće napupi i počinje da cveta, vezivane su nedeljom u svim selima Banje ljuljaške. U nekim selima ljuljaška je pravljena od konopca, a samo na onom delu gde je sedište prebacivan je komad vukene tkanine, a u drugim selima povezivano je prijatno sa korisnim, pa je za ljuljanje upotrebljavano novo sukno izatkano te zime, jer se nakon takve upotrebe tkanina „otegne", što i jeste cilj. Drvo koje je birano da se za njegove grane vezuju ljuljaške obično je bio orah, ali ne iz nekih posebnih osim praktičnih razloga, što je to visoko drvo sa jakim granama.
Na ljuljašku su se u paru peli momak i devojka, dvojica momaka su ih konopcem ljuljali dočekujući ih i potiskujući napred, a ostali ih bodrili da uzmu što veću visinu povicima "I!"-"Hu!" i pevali, ranije baš prave ljuljaške, a docnije koje bilo pesme. Poslednjih 30-40 godina ljuljaške se zezuju, uzvici bodrenja su u tim prilikama još prisutni, ali pesme se nepovratno gube. Sve ljuljaške pesme snimane su i beležene samo po sećanju, jer ljuljaških pesama uz ljuljaške nema.

Lazaričke pesme

Iako su lazarice neobično srdačno primane u svakoi selu u Banji, verovatno zbog svojevremenog direktnog otpora crkve, seoske devojke su dosta davno uglavnon napustile ovu izvođačku funkciju. Baš tada je još žešća sudbnna pogodila kraljički obred koji toliko dugo nije izvođen u banjskim selima da se niko od čak veoma starnh ljudi više ne seća kraljičkih pesama kao takvih, a kamo li da zna nešto više o tome kako je obred izgledao. Nekoliko bivših kraljičkih pesama čiji prelazak u čistu liriku je veoma odmakao više nismo mogli uvrstiti u kraljičke, jer one, i pored nekih nepromenjenih odlika, to ne mogu biti u konačnom razvrstavanju.
Direktnost funkcije i raznovrsnost pevanja lazarice u banjskim selima odavno više ne poseduju, jer se obred već dosta dugo ne izvodi sinkretički celovito i spontano. S tim u vezi stoji i činjenica da je lazarički obred sve labilniji, a pevanje sve manje arhaično idući od Golaka preko Banje prema Rtnju sa kulminacijom u dolini Moravice, gde su seoske devojke potpuno isključene kao aktivni učesnici i zamenjene Cigankama, što je najsigurniji znak stagnacije lazaričkih obreda i pevanja. Ipak, uprkos okolnostima na koje smo ukazali, za Banju se ne može reći da je siromašna lazaričkim pesmama i istovrsnim igrama s pevanjem, pa ćemo prezentirati ono što smo našli i kako smo našli na terenu.

Đurđevdanske ili pesme „od ovč'u slavu“

     U Banji kao tradicionalno stočarskom, a posebno ovčarskom kraju, kao obred u okviru radnih procesa najbogatiji je đurđevdanski. Tako se na „beljani petak" iskopava mnoštvo trava po okolnim planinama i to: raskovnik, debeljača, đurđevka, Petrov krst, mukavica, tavnjenika ili košutica, ljubičica, „vranji luka" i mrsoljak, stavljaju se u bačijarsko cedilo, naseckaju i nanižu na konac kod kuće, saviju oko bakrača za mužu koji se stavi na jedan kraj obramice, a na drugi ručak, pa se pre zore polazi u planinu kod ovčara i ovaca. Po dolasku bira se kod ovčarnika, zavisno od situacije, „vir eli janak", pa se baca venac u vodu i svi se umiju. Zatim se još jedan venac „sas aleni, sinji, suri i beli konci" baci pored prvoga venca, nakon čega se vodom prskaju ovce "da ji mleko ide ka’ i voda”, kao što se u bakrač za mužu stavljaju „sol i jaje da na ovce nikoj ništa ne učini, nek budu zdrava stoka!" Iz istih razloga se ovca koja se prva ojagnjila tim jajetom udara u glavu. Zatim se kiti „trljak" i to: vrata i „lesa" i iznad nje se razapinje grana šipka, a na nju se zakači od onih istih vunica koje su bačene sa vencem u izvor. Potom se uzimaju donešene trave, a naročito raskovnik za ovce i mukavica za jaganjce, „krme se" tim, pa selvinom umesto pruta ovce se poteraju prema starijem ovčaru - „ćaji" koji ih sedeći na vratima ovčarnika, „počinje da promuzuje." Kada se sa mužom završi „beleže se jaganjci": svakom jagnjetu se od uha „iseče beleg" i meće u „vogan", gde je već naliveno mlekom. Potom se jaganjci izbroje „koliko su mladića", ćaja uzim vogan, nosi do najbližeg mravinjaka i prosipa „da se ovce pate ka’ i mravi", a „ćirak" ostaje da čuva ovce.
     U tradiciji su takođe i određene radnje sa bolesnom stokom, naročito za bolesti vimena. Uzimala se, kažu,zemlja sa krtičnjaka, pa se pomazivalo „vime na ovcu", a uz to je korišćen i puž na sledeći način: čekalo se da puž „pušti rogovi, pa štukne rogovi", da se tog momenta „sas onu zemlju protre vime da boles štukne." Ili drugo: "od taj boles se uzne kamen šupalj i kroz njega promuze se." Ako bi žena obolela od dojke, hvatali bi lasicu, odrali joj kožu, pa na Đurđevdan uvijali bolesnu dojku.
     Nakon završenih obredkih radnji na livadi je prostirano za ručak, uz ručak bi se zapevalo, pa bi se vraćali kućama usput berući kukurek kojim bi okitili kućni plot „ukotur dok je avlija."
     Svi kazivači koje smo pitali u vezi sa ovim obredima i običajima bili su jednodušni u jednom: niko se ne seća da su devojke igrale neke posebne igre, ali su im majka i baba pričale kada se i šta pevalo za Đurđezdan, a to je: „kada se ide u travu, kada se viju venci i kada se promuzuju ovce."

ecni brod teksta

Pesme za Jeremijindan

Sva objađnjenja koja se odnose na dva uzastopna praznika: Poljeremiju i Jeremiju svođena su na to da se „na Poljeremiju ne radi u polje, a radi u ruke", a na Jeremijindan obratno. Na Poljeremiju se nosio ručak u polje, pod zalis gde su mladi igrali, a stariji pevgli do večeri. Za Jeremijindan vezana je i sledeća obredna radnja: pred mrak su uzimani „ožeg" i „ostruška", pa su uz ritmičko udaranje i hodanje u istom ritmu, pevanjem ili skandiranjem interpretirani tekstovi vezani za sutrašnji, Jeremijindan.

34. Jeremija ju polje, ju polje
35. Jeremija u polje, u polje

Poslovačke pesme

Vrlo je verovetno da su pre više decenija i u banjskii selima postojala posebno: kopačko, žetvarsko, oračko, kosačko i druge vrste pevanja uz različite poljske radove. Međutim, već sama činjenica da se melodija najrasprostranjenije tipske pesme uz rad naziva „poslovački glas", kao i da se tu radi o novijem načinu pevanja, koje banjsko stanovništvo očnačava kao „poslovačko popevanje", rečito govori o izvesnom uopštavaau, odnosno razvojnom kretanju suprotnom specifikaciji. Ili, ako kao primer posmatramo popevku „Sinoć ovoj dobo" o kojoj su nepodeljena saopštenja kazivača da se niko od njih ne može setiti da je i kada je pevana uz žetvu, iako o žetvi govori, uz istovremeno tvrđenje da se peva uz ručni rad, biće znatno jasnije navedene razvojne tendencije. A ako navedemo i to da su od istraženih sela bila retka ona čiji su kazivači znali bilo koji od starinskih „glasova" uz određeni poljoprivredni posao, uz brojne čobanske pesme, stočarsko poreklo većine stanovnika Banje kao određujuća realnost postaje u odgovarajućoj meri značajno pri zaključivanju. Prirodni tok iznetih činjenica dovodi zatim i do konačnog zaključka da su u banjskim selima, svakako zbog deprimitivizacije proizvodnje, pesme uz tipično manuelni rad u polju do te mere iščilele iz sećanja da se sve ređe pevaju i uz ručak prilikom poljskih radova, a o pevanju uz radni proces već dosta dugo nema ni govora.
Kada je brojnost „poslovačkih" pesama u pitanju, ima ih taman toliko da se može govoriti o raznovrsnosti i to je druga činjenica koja sliku banjskog pevanja uz rad čini potpunom: pored „poslovačkog glasa" kao prve, „poslovačks popevanje" ili „popevanje poslovački" je druga realnost.

36. Devojka je, Leno, Leno, zelen bor sadila
37. Devojka je zelen bor sadila
38. Rasti bore kol’ko možeš bolje
39. Lepa Pava ju kovilje spava
40. Ječam žnjela Kosovka devojka
41. Ječam žnjela, ječam žnjela Kosovka devojka
42. Ugrejala šjajna mesečina
43. Zareče se momče neženjeno
44. Oj, ubava, ubava devojko
45. Sinoć ovoj doba
46. Sinoć ovoj doba
47. Sinoć ovoj doba
48. Sinoć ovoj doba

Pčelske pesme

Pčele se roje leti, uglavnom pre podne,na „pripečinu" kada posle kiše pripekne sunce. Roj iz stare „trmke" izleće tada silovito, odjednom i diže se obično na obližnje drvo, gde se gusto zbije oko matice. Tada se, što je moguće brže, uzima nova „trmka" i maže iznutra travom matočinom. Zatim se pali „kučinjava krpa i ide s nju ukotur onaj roj, da dim opije pčele, te da ulaze u trmku i popeva se."
Na pitanje koji od ovih elemenata šta čini, odgovoreno nam je da matočina i dim mame i teraju pčele u košnicu, a da se zviždi i „popeva iz običaja", što znači da su kod našiž sagovornika bile netaknute iluzije o naročitoj moći uticanja na pčele posredstvom pevanja.

49. Kuću, blaga bubo
50. Mat, bubo! Mat, mat, mat

Pesme za kišu

     Ranijih decenija, bliže početku nego sredini ovoga veka, kada se dešavalo da suša dugo potraje, a spasonosna kiša se sa nadom očekuje, kao poslednjem sredstvu u narodu je još uvek pribegavalo dodolkama. Tada su se „dodolke pravile" to jest oblačile u najbolje odelo, a preko odela u grančice i lišće, pa su tako idući selom svraćale da igraju i pevaju pred svakim domom. Ove njihove igre s pevanjem praćene su bile i prskanjem vodom, a sve u smislu imitacionih radnji kojima treba da se „izmami kiša."
     O tome kako su birane i opremane dodolke pre više od 75 godina informisani smo od 83-godišnje kazivačice iz sela Blendije Karavile Radenković. Ona je kao 8-godišnja devojčica bila dodolka, jer je u to vreme za dodolku mogla biti birani samo „mala, čista devojčica" koja još nije spoznala muškarca. Nju bi odrasle, „dur-devojke koje mora da su u godine", poveli na groblje, vezivale joj za nogu „krstaču neznanu" i odlazila sa njom na obalu Moravice. Tamo bi ona „vrljila s nogu krstaču u reku", sve zajedno bi se okitile i vratile u selo. Pred svakom kućom ona bi igrala uz pevanje odraslih devojaka, a nebi pevala sa njima.
     Crkvene vlasti i ustanove i pored upornih viševekovnih nastojanja nisu imale uspeha u Banji ni u potiskivanju dodola, niti u njihovoj zameni krstonošama kao crkvenom verzijom tog obreda „za umilostivljenje nadzemaljskih sila." Činjenica da smo na terenu uspeli da zabeležimo znatno više dodolskih nego krstonoških pesama upućuje nedvosmislenom zaključku da prihvatanje krstonoikih napeva nije uzelo ozbiljnijeg maha, makar ne u smislu nadvladavanja novijeg nad paganskim. Nije bez značaaja i podatak da su kao rezultat navedenog dugog procesa hristijanizacije u Banji zabeležene samo dve dodolskv pesme čiji je tekst tek delimično izmenjen u tom smislu.
     Krstonoše su inače crkveni obred koji se vrši „na Trojicu" pri čemu litija obilazi atar sela od zapisa do zapisa. Sam naziv-krstonoša se konkretno odnosi na dečaka od
2-3 godine koji u ruci drži veliki krst, dok ga odrasli nose na rukama.
     Nakon obilaska atara krstonoše su se upućivale kroz selo. U toj prilici domaćice su iznosile u situ pšenicu pomešanu sa svakojakim cvećem, a druge žene vrgove sa vodom, pa su one u prolazu zasipale krstonoše pšenicom i prskale vodom dogod se ne udalje van njihovog domašaja. Utom bi neko od krstonoša namerno zaostao, pa inscenirao otimanje vrga razbijajući ga odmah da se sva voda prospe, a pšenicu koja pretekne domaćica bi odnosila i sipala natrag „u presek", odakle je žito i uzela.
     Inače, jedan i drugi obred kao praznoverice potisnula su i potiskuju moderna vremena donoseći naučna objašnjenja svih, pa i neželjenih prirodnih pojava i načine njihovog usmeravanja u željenom smeru.

Da prestane kiša

U periodima kada se jako „okiša", zemljište prožme vodom, a dugii otsustvom sunca ugroze poljoprivredne kulture, u banjskim selima su se deca delila u dve grupe, s jedne i druge strane puta, pa su se nadvikivala skandirajući magijske tekstove za prestanak kiše. Nakon završetka tekstova gazili bi po barama visoko, van vode dižući stopala, pa ih zamahom vraćali u vodu podražavajući kao da „nabijaju vodu sa površine u zemlju." Ovo bi se činilo samo po podne „kad je sunce krajom", pri zahodu, „da kiša nema kad da pada, a ima kad da stane."

Sedeljačke pesme

     Kao savremena pojava u narodnom životu Banje u smislu još jedine prave prilike za ispoljavanje hhhh dijskih stvaralačkih sklonosti, danas je sedeljka neuporediva. Ranije su kalendarski, sezonski i nekalendarski obredi i običaji imali značajnije mesto u životu naroda ovoga kraja, pa je i razloga, a na taj način i povoda za okupljanje, tradicionalno pevanje i igru bilo nesravnjivo više. Od navedenih redovnih prilika te vrste sedeljka je ostala skoro sasvim usamljena, možda baš zato što se vrlo brzo prilagođavala i takva veoma izmenjena po formi i sadržaju, ostala zanimljiva i aktuelna. Razlike između nekadašnje i današnje sedeljke postale su veoma velike, a kreću se od promenjenih pesama i igara i potpune stvaralačke pasivnosti, do tipičnog improvizantnog pevanja u čijem toku se stvaraju novije pesme, što se, pored igre uz gajde, može smatrati dosta očuvanim običajem u celini. Od slučaja do slučaja učesnici se spontano potsećaju i tradicionalnih načina pevanja i zabavljanja, pa smo, zahvaljujući baš toj činjenici, bili u mogućnosti da izvršimo relativno bogatu rekonstrukciju sedeljke i sedeljačkog pevanja u Banji.
     Tok starinske sedeljke, prema tome kad se šta „popeva", mogao se podeliti na nekoliko celina:
     Pesme kojima se devojke javljaju svojim momcima, stavljajući im do znanja na kojoj se sedeljki nalaze. Nekada je na svakoj raskrsnici u selu bila sedeljka, a prve pesme su njen početak oglašavale. Zatim je sledilo:
     Sedeljačko pripevanje, „turanje u pesmu" prisutnih ili otsutnih ličnosti čiji se dolazak očekuje. U daljem toku kada raspoloženje dobije vid spontanosti, na red su dolazile:
     Pesme „na glas jeli kako koj počne", koje mogu obuhvatati prigodne, ali i druge pesme, a pretstavljale su priliku za natpevavanje prisutnih međusobno ili sa pevačima čiji glasovi dopiru sa drugih sedeljki.
     Društvenom igrom sa pevanjem „biranje" i šaljivim pesmama sedeljke su se završavale.

62. Joj, ubava, ubava devojko
63. Joj, ubava, ubava devojko
64. Luče belo, je l’ si mi zaspalo
65. Oj, ubava, ubava devojko
66. Jovčarino, prva budalino
67. Joj, ubava, jubava devojko
68. Dođi, lolo, gde si dolazio
69. Joj, ubava, ubava devojko
70. Joj, ubava, ubava devojko
71. Koji mi ga jovde nema
72. U bećara svoje poverenje
73. Joj, jubava, ubava devojko
74. Mlade žene ruže rascvetene
75. Čuj me, mlado, majka te ne čula
76. Tanka lađo, Javorke
77. Jao, Milko, tanka lađo
78. Lele, Gišo, blago tebe
79. Oj, ti Mico, jubavilo
80. Jo, Rado le, jubavilo
81. Jao, Vinke, sinjo lale
82. Joj, ti Leno, ju šamiče
83. Jalenčice kapčice
84. Tavnina, male, tavnina
85. Ladovino, lad po polje pade
86. Žalio se božur iz planine
87. Mesečino, careva prevaro
88. Ladovino, sjajna mesečino
89. Mesečino, careva prevaro
90. Joj, ubava, jubava devojko
91. Čoban viče od Delo Golemo
92. Joj, ubava, jubava devojko
93. Ima majka dve devojke
94. Joj, ubava, ubava devojko
95. Ravno polje, žao mi na tebe
96. Oj, ubava, ubava devojko
97. Oj, ubava, ubava devojko
98. Oj, ubava, ubava devojko
99. Joj, ubava, ubava devojko
100. Joj, ubava, jubava devojko
101. A koga ni sag davate
102. Ja kog će ni sag davate
103. Do koga ni sag davate
104. Ja koga mi žabe vlače
105. Šuma šumi, reka ječi
106. Žuta dunjo, ne nijaj se
107. Doteraj ga, kučko, doteraj ga, ćoravice
108. Idi si, idi, dangubo

Svadbene pesme

     Čak i letimična upoređenja antičkog rimskog oblika sklapanja braka praćenog paganskim obredima(confarreatio) sa banjskim svadbenim obredima, ukazuju na interesantne korelacije. Rimski obred se obavljao u prisustvu paganskih sveštenika (pontifex maximus i flamen dialis sa deset svedoka), a u Banji u prisustvu kuma i „starojke" i njihovih po nekoliko „momaka" kao najodabranijih svatova koje na svadbu dovode kum i „starojka." U starom Rimu braku je prethodila veridba, a u Banji proševina kada idu „ogleđani"; stari rimski način venčanja bio je vezan za prinošenje žrtve Jupiteru, a žrtvovana je svinja, kao što se i banjska svadba ne može ni zamisliti bez obilja prasećeg pečenja; u okviru žrtvenog obreda u starom Rimu pričešćivanje pogačom od pira (far-vrsta pšenice po kojoj je nastao naziv svadbenog obreda confarreatio), po smislu i obrednom značenju bi odgovaralo u potpunosti zavšetku szadbe u banjskim selima, kada se lomi „sabornik" (obredni pšenični svadbeni kolač), a komadi bacaju među svatove za koje se oni otimaou da bi ih do poslednje mrvice pojeli. Pri ulasku u novi dom nevesta je u starom Rimu pomazivala dovratnike uljem i medom, a mladoženja je dočekivao u atrijumu (tremu) i uz simbolične obrede je primao u zajednicu vode i vatre, a u Banji je taj deo obreda skoro identičan.
     Ono što izdvaja banjsku svadbu je potpuna sinkretička vezanost obrednih radnji i pevanja, pri čemu je plan izvsđenja napeva u punom smislu striktan. Po tom nepromenljivom planu redosled je sledeći:
     Pesme uz kićenje sabornika i pozivne zdravice - ode kumu i starom svatu.
     Pesme kada se oprema mladoženja.
     Pevane zdravice uz doček kuma „starojke" i „njini momci."
     Svadbeno pevanje u polasku po devojku.
     Pesme uz doček i prijem svatova u devojačkoj kući.
     Pevanje uz obred venčanja.
     Svatovske pesme po putu od devojačke do momačke kuće, u šta se uključuje i Pevanje uz obred venčanja.
     Svatovske pesme po putu od devojačke do momačke kuće, u šta se uključuje i „gajdarsko svirenje uz put."
     Pevanje uz doček svatova u momačkoj kući.
     „Popevanje i gajdarsko svirenje" kad se daruje mlada.
     Pevane zdravice nevesti.
     Pevanje uz ceremonijal uvođenja neveste u kuću.
     Pevane zdravice domaćinu.
     „Gostinske pesme" koje se pevaju preksutradan prilikom prve posete nevestinih roditelja kćeri u novom domu.
     Pre nego što pristupimo detaljnom izlaganju svadbenih pesama, napomenućemo još i to da su pevanje, kao i elementi svadbenih obreda i običaja iz već navedenih etničkih razloga raznorodni, pa pregled materijala treba shvatiti kao zbir, a ne kao organsku celinu svadbe i svadbovanja.

109. Kićena goro, ređena
110. Kićena goro, ređena
111. Vrani se konji vijahu
112. Ubava, dobra devojko
113. Jubava, dobra devojko
114. Joj, ubava, jubava devojko
115. Oblak se vije po vedro nebo
116. Oblak se vije po vedro nebo
117. Joblak se vije po vedro nebo
118. Joj, ubava, ubava devojko
119. Joj, ubava, jubava devojko
120. U Ivana, u staroga bana
121. Oj, starojko, što si zadocnio
122. Valio se Ivan u družini
123. Mlad starojko, ružice rumena
124. Mlad starojko, ružice rumena
125. Mlad starojko, ružice rumena
126. Mili kume, milo rajsko cveće
127. Ličan junak uza sovru sedi
128. Valija se Ivan po družinu
129. Joj, ubava, ubava devojko
130. Konja jaše mlado paraćinče
131. Konja jaše mlado paraćinče
132. Oj, ti momče, mlogo đavoluješ
133. Jelen bega, starojko, preko brega
134. Oj, ubava, ubava devojko
135. Joj, ubava, ubava devojko
136. Joj, ubava, ubava devojko
137. Da iskoči majka devojačka
138. Sinja vojska polje zamrežila
139. Joj, ubava, jubava devojko
140. Oj, ubava, ubava devojko
141. Drugarice, naša nevernice
142. Mladoženjo, mlado neženjeno
143. Mladoženjo, pero nenošeno
144. Mladoženjo, pero nenošeno
145. Jubava, dobra devojko
146. Pripela tamna maglica
147. Do tebe je, mili kume, do tebe
148. Do tebe je, mili kume, do tebe
149. Oj, ubava mala momo, devojko
150. Joj, ubava, ubava devojko
151. Otud lete dva goluba bela
152. Joj, ubava, ubava devojko
153. Tamne su magle pripale
154. Oj, ubava, ubava devojko
155. Viknu Jana od visoki čardak
156. Ivan je se s ljubu zavadio
157. Ivan je se s ljubu zavadio
158. Ličan junak kroza selo proš’o
159. Uzbrinu se majka Ivanova
160. Baci, sele, prsten iza vrata
161. Joj, ubava, ubava devojko
162. Joj, ubava, ubava devojko
163. Domaćine, dobro ti sedeće
164. Izvor voda izvirala
165. Pogle’, Jano, poglej po dvorovi
166. Stupaj, postupaj devojko
167. Stupaj, postupaj devojko
168. Devojko, ime da kažeš
169. Sve rakiju, te rakiju
170. Sve rakiju, te rakiju
171. Oj, ubava, pojubava, grom, grom, grom
172. Ajde, Dodo, goru da prođemo
173. Dobro jutro, novi prijatelji
174. Dobro jutro, novi prijatelji
175. Što Moravka žuta, bleda
176. Što Moravka žuta, bleda
177. Za Moravku otac pita

Slavske pesme

     Kao i kod hristiZanizacije drugih paganskih obreda i u okviru tradicije slavskog pevanja pokazuje se da je banjsko stanovništvo ostalo dosledno sebi u osnovnom-upornom dvoverju. S jedne strane, kada se pije u slavu to se čini uz napeve čije je melodijsko i poetsko polazište crkveno pojanje, inače tako nebitno izmenjeno da se pre može reći da nije dobro prihvaćeno, jer su razlike pre svega u netačnostima prihvatanja originala. O mešanju paganskih i hrišćanskih elemenata svedoče i primeri kontaminacije crkvenih napeva i paganskih zdravica, pri čemu pojava zdravice u drugom delu ovakvog složenog oblika ima i sinkretičku funkciju. U prilog neizmenjene prevage paganskih elemenata tradicije svedoče još jasnije zdravice koje se pevaju u daljem toku ručka, jer ne sadrže nikakve hrišćanske elemente kao i sve ostale pesme sa slave, izuzimajući samo dve, koje su zato i uvrštene među slavske pesme, pošto je njihova hristijanizacija bitna.
    Na svoj način svakako odražava odnos stanovnika Banje prema slavi i činjenica da se posle zdravica pevaju obično odabrane balade, mahom sa dramatičnim tokom i tragičnim ishodom, a i druge pesme iz domena patrijarhalne lirike.
     Pre nego što pređemo na prezentaciju pesama pojedinačno, neophodna je koja reč o načinu i momentima kada se izvodi koja od slavskih pesama. Da bi se pilo u slavu na samom početku ručka svi za stolom ustaju, pevaou „Slava tvoja, Gospode" i „Koj vino pije ju svece bož’e", a potom sedaju, počinju ručak i uz jelo pevaju i piju ostale zdravice. U jednom razgovoru na pomenutu temu saopšteno nam je i ovo: „Kad se pije ju slavu i za svece to je crkveno, a onoj u ručak naše seljačko."
     Pevanje ostalih pesama počinjalo bi krajem ručka, a odvijalo bi se na taj način što bi gosti s jedne strane stola otpevali stih koji bi oni što sede sa druge strane ponovili i otpevali novi, pa bi tako jedni drugima pomagali dopunjavajući tekstove pri pevanju, pri čemu je posebnu hvalu zasluživala „družina" tako sastavljena da ne može da joj promakne ni jedan stih koji bi nedostajući narušavao potpunost celine.

Pogrebno pevanje

Povodom svakog smrtnog slučaja u Bannji, od momenta kada je pokojnik okupan, obučen i postavljen na sto, pa do povratka kući po završenom pogrebu takoreći ne prestaje „kukanje", pogotovu ako se radi o domaćinu, domaćici, momku ili devojci iz kuće. Za uirlim tuže svi koji to umeju, a nismo naišli na podatak da to čine posebna, plaćena lica-narikače, u čemu je možda i pravi razlog da se pogrebno pevanje ovog regiona ne uzdiže do najvišeg stupnja razvoja tužbalica.
Zavisno od intenziteta lične vezanosti za preminulu osobu „kukanje" se može još dugo nastavljati svakodnevno, ali je, bez obzira na lični odnos obavezno da se za njom tuži tokoi pomena nakon 40 dana, pola godine i godine, na zadušnice i u svim drugim prilikama kada se izlazi na groblje i pošto prođe godina. Praktično, u banjskim selima se najbliži „u kukanje" nikada ne zaboravljaju.

Epsko-lirske i lirske pesme

     Poreklo čisto lirskih pesama u Banji se nazire na više njihovih izvora,što se uglavnom odnosi na obredno, a u tim okvirima prvenstveno na svadbeno pevanje i njegovu evoluciju kao razvojnu težnju ka čistoj lirici. Isto tako je vidljiv, iako je skoro završen, proces tematskog razuđivanja balada ka romansama kao pesmama mirnije naracije, što procesualno označava još uvek bitne sadržajne promene vidljive u poeziji kao i u muzici. To bi bio i određujući razlog ka odluci da balade redosledom izdvojimo u klasifikaciji.
     Na odgovarajućim mestima, uz opise prilika i događaja biće reči i o tome kada se i koja peva od balada. U tome ćemo učiniti i jedan izuzetak pošto smatramo neophodnim da skrenemo pažnju na baladu „Ide Stojan od oranje" čija ritmička konstalacija i karakteristični upev: „Kako to? Šta oe to?", nedvosmisleno upućuju zaključku da je ta balada ne tako davno pripadala pevanju uz igru. Pored toga što su ovakve pojave inače veoma retke, balade koje se izvode u sklopu igre ukazuju na poreklo balada kao takvih, što je bio razlog da se na navedenom primeru zadržimo.
     Preostaje nam globalna podela lirskih, osim obrednih pesama. Pored balada i romansi u posebne grupe biće izdvojene još i borbene narodne zajedno sa pesmama izgradnje, zatim ljubavne, pa šaljive, dečije i igre s pevanjem kojima će biti završeno prezentiranje pesama, a započeto izlaganje igara. Pre nego što pređemo na konkretnu prezentaciju pomenućemo još i to da smo sve one tvorevine čiste lirike koje nisu po nekoj od komponenata stvaralački zaokružene, u našoj podeli uvrstili u deo pesama u kome one inače praktično egzistiraju. Tako su neke ostale među sedeljačkim, a neke među drugim „poslovačkim", u čijim okvirima se menjajući napreduju ka svojoj relativno savršenoj, zaokruženoj formi. Ovo napominjemo i iz razloga da činjenica postojanja pesama sa istim početnim tokom nebi unosila zabunu prilikom stručnog, a i svakog drugog posmatranja kako tekstova, tako i pesama kao muzičko-poetskih celina.

198. Gorom ide mladi Radivoje
199. Gorom ide mladi Radivoje
200. Gorom idu kićeni svatovi
201. Tri se snega na planinu bele
202. Što se sjaji kroz goru zelenu
203. Čuva ovce deli-Magdalena
204. Ovce čuva deli-Magdalena
205. Ovce čuva deli-Magdalena
206. Zmej devojku za godin’ varaja
207. Dva su brata jako živuvali
208. Sirotica lepota devojka
209. Bela Milja grad gradila
210. Grad gradila tanka Anka
211. Sal se Jova ju Dalibor spra’lja
212. Sadak sadi mlada Braničevka
213. Dva su mladi u milosti rasli
214. Dva se mladi bili zavoleli
215. Što mi Dunav mutan teče
216. Što Morava mutna teče
217. Podranila majka Miloševa
218. Mlad je momak golema prevara
219. Ne ran’, đule, ne padaj na mene
220. Marko 'oće Moravku devojku
221. Oj, jabuko zeleniko
222. Stojan ide od oranje
223. Stojan ide jod oranje
224. Ide Stojan od oranje
225. Stojan ide jod oranje
226. Što se danas čudo izgledamo
227. Puče puška s one strane vlaško
228. Ogrejala sjajna mesečina
229. Gnjevan Marko po Budima ševa
230. Služi Viden cara devet godin’
231. Služio je Viden vino caru
232. Sanak snila kraljica gospođa
233. Pošla Stana na kumst’o da ide
234. Od kako je ovaj svet nastao
235. Ima majka Durbinku devojku
236. Majka Janu na daleko dava
237. Majka Janu na daleko dava
238. Majka Janu na daleko daje
239. Koliko je polje Smederevo
240. Omile mi Milojka devojka
241. Kolika je careva livada
242. Kolika je careva livada
243. Savila se grana jorgovana
244. Savila se grana jorgovana
245. Vino piju trideset delije
246. Proklet’ da je moja stara majka
247. Prođe Pavle i konja provede
248. Joj, Milane beograđanine
249. Izvila se bela loza joko grada
250. Guja mi je nogu preripila
251. Zavadi se Sava i Morava
252. Ravno polje žao me na tebe
253. Vida bolna leži
254. Devojko, kito smiljeva
255. Staniko, pile šareno
256. Zaspala Dana, Davina
257. Sunce zađe za Neven, za goru
258. Sunce zađe, mrak po polja pade
259. Sunce zađe, mrak po polje pade
260. U devojku nikad vera nema
261, Sunce zađe, mrak po polje pade
262. O, peline, bel’ peline
263. Majka ćeru na večeru kara
264. Majka Jovu na večeru kara
265. Majka Nenku večeru ponela
266. Pobole se mlado neženjeno
267. Sastalo se momče i devojče
268. Zbirali se u selo seljani
269. Konja jaše mlado paraćinče
270. Konja jaše mlado paraćinče
271. Oro igra na Staro Zagorje
272. Konja jaše mlado neženjeno
273. Na kakav sam sinoć konak bija
274. Ovčar vika iz gore zelene
275. Joj, ubava, jubava devojko
276. Joj, ovčare, moje belo lale
277. Joj, ovčare, moje belo lale
278. Joj, ovčare, cveće labukovo
279. Ovčar ovce čuva
280. Ovčar ovce čuva
281. Reklo mi je drago da mi dođe
282. Lepa Kruna u gradinu rasla
283. Da si, momče, krpče iščipkano
284. Pobratime, vido’ ti devojku
285. Drugar mi se uz drugara vali
286. Lepa Mara jelu pituvala
287. Zora, Maro, sunce izgrejalo
288. Što se viju magle niz planine
289. Na padinče ju ravničku tri ovčara
290. Tri devojke gradinu gradile
291. Dremlje mi se, dremlje
292. Klela se devojka
293. Devojka je boles’ bolevala
294. Crna zemljo i zelena travo
295. Karavile, kara li te majka
296. Daj, devojko, što si obećala
297. Crne oči, živ ve Bog ubija
298. Luda Jana, da sam voda ’ladna
299. Ljubiše me do tri kapetana
300. Drago moje, dragoga ti Boga
301. Ispod selo građena gradina
302. Razbole se majke neženjeno
303. Dva su mlada goru prebegnuli
304. Falila se žuta dunja na more
305. Joj, devojko, brigo materina
306. Listaj goro, ne luduj devojko
307. O, devojko, brigo materina
308. Oj, devojko, ubila te tuga
309. 'Sevdo mori, Sevdelin’ devojko
310. Jo, devojko, brigo materina
311. Sele Miljo, što se ne udavaš
312. Vidi se lojze vinovo
313. Vidi se darvo golemo
314. Lele, male, drago mi boluje
315. Oganj gori među dve planine
316. Zareklo se momče i devojče
317. Prošetala ljuba Ivanova
318. Ja posadi’ vitu jelu
319. Ja posadi’ vitu jelu
320. Čuvam ovce tri godine
321. Sitan kamen do kamena
322. Višnjičica rod rodila
323. Konji mi se zabaviše
324. Sitan kamen do kamena
325. Devojka je kraj goru stajala
326. Bolna leži Jelica devojka
327. Sele Rado, bela Rado
328. Vodi konja Vidosava
329. Smilj Smiljana po goricu brala
330. Devojka je suncu govorila
331. Ovce čuva, ovce čuva Milen i Milena
332. Stani vodo, stani goro, stani trepetljiko
333. San me lomi, san me gromi, al’ ne mogu spati
334. Više sela, više sela razvila se jela
335. Dva su brata, dva su brata, dva mlada ovčara
336. U livade or’o pade
337. Planino, moja starino
338. Planino, moja starino
339. Planino, moja starino
340. Vino pide ’ajduk Veljko
341. Ivo seče pero paunovo
342. Sele Jelo, Jeličice
343. Brat mi kosi travu detelinu
344. Nišnula se Sevdelina
345. Nišnula se Sevdelina
346. Izvor voda izvirala
347. Izvor voda izvirala
348. Šta se sjaji tamo gore, tamo gore ju goru
349. Oj, devojko, diko moja
350. Devojka nija jabuku
351. Spala bi’, si, spala
352. Pospal bi’, ali ne mogu
353. Kud si bila, mlada đevo
354. Goro, le, goro zelena
355. Tavnina, male, tužnina
356. Letela ptica na jato
357. Tavnina, male, tužnina
358. Toboš bije Šapcu na pijacu
359. Dunu vetar ozgor sa Gornjaka
360. Carica se s cara dogovara
361. Što se danas čudo načudimo
362. Duni vetre, duni gorjanine
363. Dve devojke lepo popevaju
364. Vodi Lenka vranca i zelenka
365. Koliko su, Jano, dzvezde na nebesa
366. Golubice bela, što si nevesela
367. Golubice bela, što si nevesela
368. Koliko ima, Jano, zvezde na nebesa
369. Sinoć pođo’ ju lesice
370. Siđi, dragi, dole do livade
371. Ge li svire nove gajde
372. Jo, livado, zelena livado
373. Ispod kamen voda izvira, bistra, studena
374. Zora zori, rosa rosi
375. Zapali se grad Sofija
376. Ju gradinu tri đula, Maro
377. Ružicu sam posadila usred grada Soko Banje
378. Ja kroz selo, selo na men’ viče
379. Ljubičice, proleti se javi
380. Pružila se žica preko trave
381. Od kad sam te, dragi, zavolela
382. Moje oko šareno k'o jaje

Pesme borbe i izgradnje

     U banjskim selima su slobodarska i borbena tradacija imale uvek značajnu potporu u narodnoj pesmi, što se u punoj meri odnosi i na pesme revolucije, čije je zadatke i Ozrenski partizanski odred sve vreme izvršavao, da tako kažemo, pred očima narodnog stvaraoca. Zahvaljujući toj činjenici u pesmama revolucije opisani događaji su lišeni svake idealizacije, već se,naprotiv, kao sastavni deo kompleksije uklapaju u tkivo poetske slike revolucionarnih dejstava.
     Na ovom mestu biće izložene sve pesme borbe i izgradnje koje su u Banji pevane u toku i neposredno posle rata, bez obzira da li i svojim nastankom pripadaju banjskoj poetskoj ili muzičkoj tradiciji. Neki tekstovi takvih pesama su u toku NOB u Banji delimično promenjeni i takvi se i danas pevaju, a isto tako skrećemo pažnju i na one kojima su tek neznatne promene teksta u duhu banjskog govora dale lokalnu boju. Zanimljiv i značajan je rezultat upoređenja pesama „Vila pade u livade" i „Tamo dole joko Niša." Po tekstu „Vila pada ju livade" je primer lirske pesme iz novijeg hajdučkog perioda, a zanimljiva je na ovom mestu zato što se njena melodija javlja kao direktan citat u pesmama revolucnje: „Na Kozari grob do groba", „Na Kordunu grob do groba" i sličnim varijantama. Pošto se, međutim, ta melodija javlja i kao varijanta u lokalnoj banjskoj pesmi „Tamo dole joko Niša", jasno je da se u Banji borbene narodne pesme i dalje stvaralačkž menjaju.
     Kako neke melodije pesama borbe i izgradnje imaju čak jasno nefolklorno i strano poreklo, što se preko njihovih melostihova reflektovalo i na pesnički metar tekstova pevanih na te melodije i tako nastalih u našoj sredini mi smo ih baš zato, zajedno sa ostalim, koje takođe nisu nastale u Banji, uvrstili u prezentirani izbor.
     Ovakav izbor proistekao je iz, po nama veoma jakog razloga, što je izvanredno čestim izvođenjem u prvim poratntnim godinama uticaj ovih pesama bio ogroman ne samo u muzičkom, već u mnogo širem društvenom smislu. Ostalo pevanje i ne samo pevanje menjao je svestrano duh kojim su prožimane pesme nove ideologije, pa u izboru nisu mogle biti izostavljene, iako neke od njih nisu čak ni malo i ni na koji način varirane u toku svojih nebrojenih izvođenja u Banji do danas.
     I još jedan primer aktuelnosti pesama borbe i izgradnje! U toku definitivne redakcije ovog Zbornika za štampu list „Politika" publikovao je 29 aprila 1977 godine borbenu pesmu „Ozrenka" koju je po kazivanju i pevanju Obrena Avramovića zapisao Milisav Brkić. Mi ćemo je citirati u tom sadržajnom obliku.

Pesme namenjene deci

Među banjskim pesmama namenjenim deci ističu se uspavanke, iako one to nisu po tematici, već prevashodno po funkciji, radi čega su i specifične. Te pesme, većinom brojanice, su, međutim, uspavanke po suštini namene, po psihozi, čiji su samo elementi melodija i tekst. Tako je i način izvođenja podređen nameni i u službi direktnog uticaja da što pre počne večernji odmor mališana. Bake uzimaju svoje unučiće u krilo, pa im, držeći obraz uz svoj obraz pevuše brojanicu njišući se sa njima, dok decu san ne savlada. Napomenućemo još i to da melodije uspavanki spadaju među najjednostavnije starinske napeve, a da ima i retkih, izuzetnih primera korišćenja i novijih, složenijih napeva koji navedeno pravilo samo potvrđuju.

Šaljive pesme

Iako je tematika pesama humorističkog sadržaoa raznovrsna, one u Banji nisu ni česte, niti karakteristične za taj kraj. Ipak, i pored deobe i svrstavanja šaljivih pesama i uz obrede i običaje, pri čemu se pre svega misli na sedeljku i svadbu kao okvire, preostale pokazuju, uprkos malobrojnosti, znatnu raznovrsnost. Po humorističkom intenzitetu kreću se od blage šale do iskričave i britke poruge; vremenski odražavaju ogroman period od patrijarhalnog, obično indirektnog prekora, do usredsređivanja pune pažnje na neke vitalne moralne i druge probleme savremenog banjskog sela; kada se radi o autohtonosti raspon je potpun, jer se kreće od samonikle pa do skoro u celini usvojene, tek neznatno izmenjene šale putem pevanja iz drugih krajeva.
Šaljive pesme iz Banje se ne izdvajaju humorističkim elementima svojih melodija, već je, naprotiv, naročito naglašena veoma neznatna različitost u odnosu na druge, pa i polarno udaljene. Primera radi, ako uporedimo u pevanju Darinke Milovanović iz sela Šarbanovca napeve balada i šaljivih pesama, a akcenat njenog kazivanja je baš na navedenim vrstama, moći ćemo da konstatujemo male razlike, a velike sličnosti, što favorizuje tekst kao nosioca suštinskih atributa. I da zaključimo: u banjskim folklornim melodijama humoristički muzički elementi su vrlo retki i kao pojava neznatni.

402. Drida, drida loboda
403. Soko leti visoko
404. Devojka vrevi: Koj će da dođe
405. Devet babe jednu kozu muzu
406. Izvor-voda izvirala
407. Tri devojke platno bele
408. Oženi' se, zarobi' se
409. Zajčari se ’vale, ’vale
410. Imam muža kako puža
411. Reče čiča da me ženi
412. Bre, komšijo, da ti se požalim
413. Mladi Raja kud ovce zaspaja
414. Otud ide stari starac
415. Mesečina ogrejala vrata
416. Nikla tikva kraj đubrište
417. Vita jela do neba, meni svekar ne treba
418. Cveta ruža na brega

Igre sa pevanjem

     Napevi uz igru se u Banji javljaju u dva kvalitativno različita razvojna stupnja:
     kao pesme uz koje se ranije igralo, pa je njihova melodija pozajmljena i delimično varirana, a izvodi se instrumentalno kao muzika za određenu igru. Takve pesme se i danas pamte kao sastavni deo igre i često izvode integralno; i
     kao vokalni dodatak koji se sastoji od jednog ili najviše dva izvođenja pripeva, a koji se ne javlja na određenom mestu, niti obavezno, već zavisno od raspoloženja svirača.
     Gajdaši pre nego što promene radi ponekad zapevaju, obično odsviraju melodiju pesme, a često to čine i posle otpevanog teksta, nastavljajući posle toga prekinuti tok melodije igre. Inače,igrači uz igru u banjskim selima već poodavno ne pevaju.