[Гњеван Марко по Будима шева]
Гњеван Марко по Будима шева,
на виту се јелу навалијо.
Остре сабље проз руке промица,
зелен калпак над очи намица.
Не сме Марка никој да јупита, 5
јупита га сестрица Милица:
„Бога тебе, Марко, мили брајко!
Што се гњеван по Будиму шеваш,
на виту се јелу наваљујеш,
остре сабље проз руке промицаш?" 10
Проговара Марко, мили брајко:
„Бога тебе, сестрице Милице!
Кад ме питаш, право ћу ти кажем:
ми смо синоћ у кафане били,
па смо голем зулум учинили – 15
јубили смо јединца ју мајку,
па саг траже главу на замену,
јели мене, јел’ братово чедо,
а ја немам више ког’ од мене."
Проговара сестрица Милица: 20
„Не бој ми се, Марко мили брајко!
Ја, си, имам моја два детета!
Прво ми је дете Драгутине,
друго ми је дете Милутине.
Тој што ми је дете Милутине, 25
њега често глава побољује,
глава боли, срце не мањује!"
Па се врну натраг на трагови,
па и’ зове дете Милутина:
„Јајде сине, јајде Милутине, 30
јајде, сине, ујка ти се жени,
па те зове ју деверст’о д’ идеш!“
Проговара дете Милутине:
„Бога тебе, јостарела мајко!
Мен је мило и јоћу да идем, 35
јел’ ме често глава побољује,
глава боли, срце не мањује."
„Стегни главу сас белу мараму,
стегни срце сас кувани појас,
па ти рипи Шаре на рамену, 40
па си иди ујке у деверст’о!"
Послуша ју дете Милуткне –
стеже главу сас белу мараму,
стеже срце сас кувани појас.
Проговара дете Милутине: 45
„Много ми је, мајко, дотежало!"
„Јајде сине, јајде Милутине,
ујка ће те у пољу да чека!"
Рипи сине, рипи Милутине,
јон си рипи Шаре на рамену. 50
Кад искочи ју тој равно поље,
туја има три Турчина млада.
Кад видоше доброга јунака,
један вели: Ала је и јунак!
Други вели: Јадан ми је јунак, 55
трећи ћути, ништа не говори,
сабљу маши, главу му јотсече!
Мртва глава на зем’ проговара:
„Бога вама, стража поста’љена!
Своја мајка сина преварила, 60
преварила, на нож испратила!"
