Обредила стара размирица
кад остаде Јана удозица.
Јана нема рода ни порода,
па си ткаје свилене пелене,
па повија студено камење. 5
Досади се Богу јединоме,
па јој даде нејаког Јована.
Реч по реча, до цара се чуло!
Цар пошаље два лака јунака
да стрељају нејака Јована. 10
Ухватише нејака Јована,
бацише га у дну, у тавнице.
У тавнице вода до колена!
Тавновао за девет године.
Кад десета година је пошла, 15
Јана пође сина да потражи.
Од старости мало проођује,
од жалости, једва проговара,
па замоли цара за кључеви.
Цар ју даде кључи од тавнице. 20
У тавницу вода до колена,
на столицу нејака Јована,
у руке му писмо написано.
„Кој те, сине, водом напојио?
Кој те,сине,писмом научио?" 25
„Свети Петар писмом научио,
Свети Ранђел водом напојио!"
