Марко 'оће Моравку девојку,
Марко ’оће, а мајка му не да:
„Синоћке смо мобу намолили.
Свака мома на прело напрела
по два, по три препуна вретена, 5
а Моравка, синко, само једно,
па и оно, танко је предено.
Докле га је мајка намотала,
двеста, триста веска је везала,
три стотине клетве је проклела!" 10
То дочула Моравка девојка,
Па је она Бога замолила:
„Дај ми, Боже, жито положито
и у жито Краљевића Марка,
да потерам Марка по српачки!" 15
Што молила, Бога умолила,
Бог ју даде жито положито.
Марко нажње двеста и два снопа,
а Моравка триста и три снопа.
Опет мајка Марку говорила: 20
„Моравка је, синко, ђаволаста,
па је тебе на воду праћала,
па је твоји руковеђи крала!"
Марко мајку више не послуша.
