Коња јаше младо параћинче,
коња јаше, коњ му подиграва,
узду меће, узда му звекеће.
Свил’не ките коњу до копите,
ђинђер узда до зелене траве! 5
Гледала га с прозора девојка,
Гледала га, мајци говорила:
„Види, мајко, лепоте јунака!
Што је јунак, баш би га узела!
Од руке би гривне поскидала, 10
пе би њему коња потковала!"
