Болна лежи Јелица девојка,
болна лежи, у болес’ говори:
„Дођи, мале, око Ђурђевдана!
Доводи ми Ђуру и Дамљана
нек’ захвате воде са извора, 5
нек’ донесу код мене на двора,
да с’ омијем, цвеће да залијем!
Цвеће ми се рано расцветало,
Мике срце за мен’ изгорело.
Ветар дува, цвеће му мирише, 10
млади Мика за мене уздише.
Питује га сестрица Милица:
„Брале Мико, што ми уздањујеш?"
„Селе Миљо, а што ме питујеш?
’Ел не чујеш де Јела болује, 15
бол болује, мене поздравује:
„Драги Мико, а што се не жениш?
Све се твоје друштво и’женило
и већ мушко чедо задобило."
„Како ћу се оженити, Јело, 20
кад за теб’ ми срце изгорело?"
