Од како је овај свет настао,
досад није овај цвет цветао!
Има мајка Дурбинку девојку,
просили је троји просијаци,
ни једноме мајка ју не дала. 5
Разболе се Дурбикка девојка,
болна лежи, у болес’ говори:
„Бога тебе, Милице сестрице!
Одвржи ми кључе од појаса,
па отвори шарени сандуци, 10
па изнеси сновани јеглуци,
потпуни ји, па Ђурићу даји,
нека врже коњу у теркије!"
Коња јаше преко ретко гробје,
аршин носи, гроба размерива 15
и проклиње остарелу мајку:
„Проклет' да је остарела мајка
што је није за Ђурића дала!
Проз кости ву трава проницала,
проз грло ју муве пролитале. 20
Проз уши ју змије пролазиле!"
