Подранила мајка Милошева,
подранила на јанак, на воде,
кад на јанак два сива сокола.
Питује и’ мајка Милошева:
„Бога вама, два сива сокола! 5
Кад ве питам, право ми казујте
од куде сте јутрос долетели?"
Одговар'у два сива сокола:
„Ми смо јурос од крајне крајине."
„Је ли здрава војска под крајине?" 10
„Здрава била и жива остала.
Твој је Милош одавно умреја."
Тад подвикну мајка Милошева:
„О, Милоше, моје јарко сунце!
Ти ми мајке рано изгреваше, 15
ал’ ми саге у облаку зађе!
О, Милоше, зелен бор над село!
Ти се мајке рано развијаше,
а саг си ми млого јодоцнијо!"
