Бајање од намеру

Извор: Викизворник


Бајање од намеру

Свећу запали’,
крс’ положи’,
Бога помоли:
Пушти срце Јанку!
Пушти ноге Јанку! 5
Пушти ноге Јанку!
Пушти уста Јанку!
Усту, усту, намеро!

Кад је неко болестан „од намерену болес’",онда га бабе купају „у воду сас босиљак и друге разне травке ге има и големо цвеће." Када је болесник окупан, скупљају се травке и цвеће из корита, везују у крпу, па бацају „на раскрсје" уз бајалицу:

Бежи,муко, од нас
У гору зелену, 10
воду студену!
Пређи на другога!

Ко после тога „намери и нагази на крпу с' болес’", болест пређе на њега.



Напомена[уреди]

Казивач: Грлица Димитријевић, с. Шарбановац.

Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Бања (рукописни зборник), Нота, Књажевац 1978, стр. 126.