Драго моје, драгога ти Бога!
Је л’ те жао кад се растави’мо,
растави’мо, па не састави’мо?
Кад у зору ми се састави’мо!
Да зна зора шта је милување, 5
она не би рано осавнула!
Он ме зове да сам чињарица,
ја се нисам, јадна, ни сетила -
само сам му трагови обрала.
Обирала, у огањ врљала, 10
огањ гори он за мен’ да гори!
Други пут сам уз комин врљала,
комин црни он за мен’ да црни!
Трећи пут сам Каравилу дала
ми два млади да се не карамо. 15
