Савила се грана јоргована,
под њу седи лепа Јулијана.
Пред њој ми је ђерђев од мерџана,
на ђерђеву платно смедеревско,
ју руке ју игла јод бељура, 5
а у иглу беденично злато.
Питују ’у њојне другарице:
„Бога тебе, лепа Јулијано!
Откуд тебе ђерђев од мерџана?
Откуд тебе смедеревско платно? 10
Откуд тебе игла од бељура?
Откуд тебе беденично злато,
те ти возиш злато по тој платно?"
Одговара лепа Јулијана:
„Бога вама, моје другарице, 15
кад питате, право ћу вам рећи:
имам оца на мору трговца,
даја ми је ђерђев од мерџана!
Имам мајку, платно ми је дала!
Имам сестру, иглу ми је дала! 20
Имам брата, злато ми је даја!
За тој возим злато по ’вој платно!“
