Садак сади млада Браничевка,
садак сади у свету недељу,
сваку лозу у сузе улева.
Отуд иде незнана делија:
„Добро Бог да’, млада Браничевко!" 5
„Бог помога’ незнана делијо!"
Проговара незнана делија:
„Бога тебе, млада Браничевко,
кад те питам, право да ми кажеш
ел’ ти имаш негде нека рода, 10
јели рода, јели од порода?"
Одговара млада Браничевка:
„Бога тебе, незнана делијо,
кад ме питаш, право ћу ти кажем:
имала сам ја мајку и сестру, 15
имала сам ја брата и војно.
Мајка ми је одавно умрела,
сестру су ми Турци заробили,
брат и војно у војске отишли.
Седам годин нисам и’ видела!" 20
Проговара незнана делија:
„Бога тебе, млада Браничевко,
Да ји видош, да л’ би ји познала?"
„Бога тебе, незнана делијо,
да ји видим, беш би ји познала! 25
На брата ми круна позлаћена,
а на војно кита одалела!"
Брат изнесе круну позлаћену,
а њен војно киту одалелу.
Туја су се живи саставили: 30
руке шире, у грло се грле,
грло грле, у лице се љубе.
Како су се радо саставили,
одма’ су се мртви устурили!
