Нишнула се Севделина
уза село, низа село,
загубила вито перо,
па се врну да га тражи.
Скобила је младо момче, 5
скобила га, бедила га:
„Ти ми, момче, перо нађе!"
„Нисам, Севдо, живота ми!
Ако будем перо наш’о,
да треперим као перо 10
око твоје лице бело!"