Бела Миља град градила,
ни на небо, ни на земљу,
већ на грану јод облака.
Град градила, говорила:
„Кој узима белу Миљу 5
да прекопа три планине!"
Изнада се младо вла'че,
младо вла’че јарбановче,
па прекопа три планине:
„Јајд’ за мене бела Миљо! 10
Проговара бела Миља:
„Кој посади Дунав с дуњке
он узима белу Миљу!"
Изнада се младо вла'че,
младо вла’че јарбановче, 15
па посади Дунав с дуњке:
„Јајд’ за мене, бела Миљо!"
Проговара бела Миља:
„Кој засади море с лојзе,
јон узима белу Миљу!" 20
Изнада се младо вла’че,
младо вла’че јарбановче,
па засади море с лојзе:
„Ајд’ за мене, бела Миљо!"
Проговара бела Миља: 25
„Кој убије зорку дзвезду,
он узима белу Миљу!"
Изнада се младо вла’че,
младо вла’че јарбановче:
Зорку гледа, Миљу гађа, 30
пуче пушка, Миља паде.
„Ја шта ћемо, царе, саде?!"
