Два су брата јако живували,
сестру Нејку у милос’ чували,
од милости ножи куповали,
од драгости коре злаћували.
Не свиде се кучке Павловице, 5
па украде Нејкини ножеви,
па убоде дете ју колевке,
па убоде девет добри’ коња,
па источи девет бачве вино,
девет вино и десет ракију, 10
па позива Павла господара:
„Диг’ се, Павле, диг’ се господаре!
Какав те је санак уватио,
шта је тебе зулум почињено:
убођено дете ју колевке, 15
убођено девет добри’ коња,
источене девет бачве вино,
девет вино и десет ракија.
Нејке ножи до коре крвави!"
Рипи Павле, рипи господаре, 20
па погледа редом по ножеви.
Нејке ножи до коре крвави!
Љуто је се Нејка проклињала:
„Нисам, брале, жив’ ми оба били!
Ако будем ја то учинила 25
изведи ме на царева друма,
исечи ме черек по черека,
па накити трна и гармана,
па на’рани орла и гарвана!"
Па залежа кучка Павловица, 30
Па лежала девет годин’ дана.
