Стојан иде од орање,
бела Рада од белило.
Сретоше се насред село.
Проговара млад Стојане:
„Стан’, причекај бела Радо! 5
„Сад не могу, млад Стојане,
код кућу ми гости дошли!
Какви гости? Луди гости:
мајке мајка, мене баба,
мајке отац, мене деда, 10
мајке браћа, мене ујци,
мајке снаје, мене ујне,
мајке сестре, мене тетке."
А,кад беше по вечеру,
Стојан оде на пенџеру: 15
нису Раде гости дошли,
већ ју дошли просијаци!
А, кад виде млад Стојане
одма’ оде у градину,
веза коња за малину, 20
метну главу у босиљак.
Отуд иде бела Рада
да наческа струк босиљак,
да закити просијаци.
Појури ју млад Стојане, 25
овде, онде да ју стигне,
па ју стиже на прелаза
исече ју русу косу,
изреза ју бело лица,
извади ју црне очи. 30
Туј му Рада проговара:
„Имам стрину виђерицу,
она ће ме извидати!
Имам брата писменога,
очи ће ми написати! 35
Чикам ти се, млад Стојане!“
