Савила се грана јоргована,
под њу седи лепа Јулијана,
она везе на ђерђеф јоргана.
Ту пролазе два млада бећара,
па питују лепу Јулијану: 5
„Бога теби, лепа Јулијано,
Коме везеш на ђерђеф јоргана?"
„Бога вама, два млади’ бећара,
то ја везем Ђорђе Смедеревцу!"
„Бога теби, лепа Јулијано, 10
Ђорђе ти је синоћ погинуја!
Пуче пушка из зелена луга,
па теб’ уби Ђорђу код девојке!"
Бре,кад викну младо да запева:
„Јао, Ђорђо, моје росно гројзе! 15
Све те врајле смедеревске жале,
а највише лепа Јулијана!"
