Систематски речник српскохрватског језика (1936)/2072-2167
Изглед
←2026-2071 | Систематски речник српскохрватског језика (1936) Писац: Ранко Јовановић 2072–2167: Антропологија и медицина |
2168-2269→ |
Јовановић, Ранко (1936). Систематски речник српскохрватског језика. Београд: Библиотека општег образовања |
АНТРОПОЛОГИЈА И МЕДИЦИНА
[уреди]- — антропологија, антрополошки,
— човек (33), човечји, човечији,
људи, човечанство, људство,
свет, створ, створење, двоножац,
лице, личност, особа, чељад,
— бата, —
- а) натчовечан.
- — спол, пол, род, сполни,
полни, —
- а) мушки, мушкарац, мушкост, мушкоћа, мушка глава, мушка страна, —
- б) жена, женска, женскиње, дама (980а), женица, снаша, женска глава, женска страна, женски, женскост, —
- в) женскар, женскарош, женар, женскоња, женомрзац, — мушкобана, мушкобанаста.
- — старост, узраст, године
старости, — вршњак, — одрастао,
дорастао, поодрасти, прирасти,
зрео, дозрео, дозрети, зрелост, дозрелост,
маторац, — недорастао, недозрео,
страна 203
незрео, малодобан, зелен,
луд, жутокљунац (43), —
- а) стар, остарети, старети, постарети, престарети, остарити, постарити, старост, дубока старост (2294а), матор, оматорети, маторити, заћи у године, — старолик, — средовечан, —
- б) млад, младост, подмладити (се), подмлађивати (се), младолик.
- — дете, дечји, дечији, детињи, детињски, деца, дечурлија, детенце, — детињство, измалена, — нејач, — чедо, невинашце, беба, — одојче, сисанче, — новорођен, новорођенче, (дадиља 1857а, повој 1832г, обданиште 1388 в, детињаст 43, стармали 41).
- — дечко, дечак, деран, дериште,
дерле, дерлад, малишан,
шипарац, пуша, — балавац, балавче,
шмркавац, —
- а) девојчица, девојче, шипарица, — балавица.
- — младић, момак, момче, јунош, момачки, момчад, момчадија, момаштво, — младеж, омладина, омладак, омладинац, подмладак.
- — девојка, дева, девица, девовати, девојаштво, задевојчити се, цура, мома, — девојчура, шиндивила, (уседелица 1166а).
- — старац, старина, старкеља,
чича, ча, — матори кеша, —
- а) старица, баба, бака, бабин, бакин, бапски, — бабускера, бабетина.
- — људске расе, раса, расни,
— мелез, —
- а) бела раса, — Аријевци, Семити, — Инди, Персијанци, Јевреји, Арапи, Сирци, Маври, Грци, — Романи, Французи, Талијани, Шпанци, — Германи, Немци, Енглези, Швеђани, Норвежани, Данци, Холанђани, — Словени, Руси, Пољаци, Чехословаци, Југословени, Бугари, Лужички Срби, —
- б) жута (монголска) раса, — Кинези, Јапанци, Ескими, Турци, Мађари, Финци, —
- в) мрка (малајска) раса, — Малајци. —
- г) црначка (црна, афричка) раса, — афрички црнци, Аустралијанци, Папуанци, —
- д) америчка (црвена) раса, — Црвенокошци (Индијанци).
- — биологија, биолошки,
биолог, (живот 1), —
- а) анатомија, телесни састав, анатомски, анатом, — тело, снага, телесни, део тела, — орган, органски, организам, — ткиво, ћелија, ћелиска опна, протоплазма, језрго,
- б) стас, — стасит (2113в).
- — глава, главица, — ћупа,
— двоглав, троглав, — глават, главоња,
— малоглаваст, — чело главе,
— гологлав (1835а), — безглав
(2132г), —
- а) лубања, лобања, — лубањске кости, чеона, темена, затиљна (потиљна), слепоочна, клинаста, ситаста кост.
- — мозак, мождани, велики
мозак, мождане полутине, жуљевито
тело, мождане вијуге, мождана
кора, мождана опна, —
- а) мали мозак, продужена мождина, леђна мождина, —
- б) живац, нерв, живчани (нервни) систем, живчана ћелија, живчано влакно, — симпатички живчани прибор.
- — теме, темени, — потиљак,
затиљак, затиљни, —
- а) коса, длака, влас, — косат, космат, коснат, дугокос, пустити косу, обрасти, руњав, рутав, орутавети, — чупав, чупа, чуперак, разбарушити (се), разбарушен, — кострешити се, накострешити се, — тршав, — куждрав, кудрав, гргурав (2206б), кудравко, — свилокос, — црномањаст, црнокос, гарав, гаравуша, црнка, плавокос, плав, плавуша, плавојка, — риђокос, — смеђ, кестенаст, — сед, просед, седети, оседети, — ћелав, ћела, ћелавост, ћелавети, оћелавети, ћелавац, — опадати, опасти, — перутати се, исперутати се, — перут, — плетеница, кика, курјук, витица, бикуље, сплет, пунђа, перчин, пелеш, — шишка, (чешљати се 118, власуља 1853а).
- — лице, лишце, обличје, —
- — чело, чеона кост (чесњача),
—
- а) слепо око, слепоочна кост.
- — око, очни, окат (2121), — очна дупља, — сузна кост, — очна јабучица, беоњача, рожњача, судовњача, дужица, зеница (гледеће), очно сочиво, — мрежњача, жута пега, слепа пега, — видни живац, скретни живац, предња комора, задња комора, очна водица, стакласто тело, —
- — јагодица, јагодична кост,
- а) ралица.
- — образ, — буцмаст, —
- а) брада, брадица, брадат, обрадатити, брадоња, пустити браду, — риђобрад, белобрад, — голобрад, — зализак, залисци, —
- б) бркови, брк, бркат, обркатити, брка, брканлија, — засукати бркове, — наусница, — белобрк, — шишобрк, — ћосав, ћоса, безбрк, — бркомаз.
- — нос, носат, носоња, — носна кост, носна шкољка, — ноздрва, — орловски, кукаст, прћаст, прћав, шопав, — напрћити, напети, страна 205 — покуњити, скљунити, осмољити нос.
- — ухо, уво, ушни, — ушна шкољка, спољашњи ушни канал, бубањска опна (бубна опна, бубњача), ушна маст, бубањска дупља, — слушне кошчице, чекић, наковањ, стремен, — обло окно, ушна труба, хридица, трем, пуж, ушни лабиринт, слушна водица, слушни живац, — клемпав, кломпав, чулав (ћулав), начуљити (начулити), чуљити (ћулити), — илал.
- — вилица, чељуст, — горња
вилица, горњовилична кост, —
доња вилица, —
- а) брада, — подбрадак, подвољак.
- — уста, чељусти, —
- а) усна, губица (2026б), лабрња, уснат, — кривоуст, прћити (се), — рња, рњав, —
- б) зинути, обзинути, разјапити уста, развалити уста, зијати, —
- в) купити уста.
- — зуб, зубић, зубни, избити
зуб (2136), — секутић, очњак
(пасјак), кутњак, умњак, млечњак,
зубни корен, шкрбина, шкрботина
зубна дупља, зубна пулпа, круна
(врат), глеђ, глеђа, — нићи, ницати,
избити, избијати, — крезуб, окрезубети,
безуб, обезубети, —
искезити (се), — клоцати, шкљоцати,
— шкргутати, шкргут, —
- а) десни, — пљувачна жлезда, подјезична жлезда, доушна жлезда, подвилична жлезда, — пљувачка.
- — језик, језична кост, квржица,
(јаштерица 2149), главичаста
квржица, ограђена квржица, —
плазити, исплазити, (лизати 676а),
- а) непце, предње, средње, меко непце, — непчана кост, —
- б) ждрело, — ресица, реса.
- — врат, вратни, шија, — головрат,
— кривоврат, кривошија,
— грло, грлени, гроце, грлашце, —
јабучица, Адамова јабучица, јабучна
кост, штитасте хрскавице, гркљан,
гласне струне, гласница, —
гуша, крајник, — гушав, гушавост,
гуша, огушавети, штитаста жлезда
(штитуља), —
- а) душник (душњак), душнички поклопац, душничке цеви, душнице (бронхије), (плућа 2102), —
- б) једњак.
- — труп, —
- а) кичма, кичменица, хртеница, хртењача, — пршљен, пршљенаст, обртањ, вратни пршљенови, грудни, слабински, крсни пршљенови (крсна кост), тртични пршљенови, — хрбатна израстао, хрбат, — кичмени канал, кичмена мождина.
- — груди, прси, прса, грудни,
грудни кош, грудна дупља, лажичица,
— раздрљити (1830г), —
недра, недарца, —
- а) грудна кост (грудњача), — кључњача, —
- б) дојка, сиса, груди, — брадавица.
- — леђа, грбача, грбина, хрбат, — (накркаче 608), — грбити страна 206 се, погрбити се, — грбав, грба (2138в), гура, гурав, огрбавети, огуравети.
- — раме, рамо, рамени појас,
— плећа, плећи, плеће, плећат,
— токмак (2113в), — лопатица,
плећка, —
- а) пазухо, пазух.
- — ребро, ребарце, лажно (вито) ребро.
- — плућа, плућни, плућно крило, плућна махрамица, поребрица, плућни мехурићи, (душник 2096а).
- — срце, срдашце, срчани,
осрђе, преткоморје, преткомора, комора,
залисци, —
- а) артерија, плућна артерија, аорта, вена, дамар, жила, горња шупља вена, доња шупља вена, плућне вене, крвни судови (2114).
- — трбух, трбушни, куље,
куља, — трбушат, трбоња, куљав,
пупав, — лабушина, — голотрб,
— пупак, пупчани, —
- а) трбушна дупља, — пречага (дијафрагма).
- — утроба, дроб, —
- а) желудац, стомак, желудачна уста, вратарник, залистак, желудачни сок, желудачна киселина,
- б) црево, — трбушна махрамица, — танко црево, дванаесник (дванаестопалачно црево), — слузница, слузокожа, цревне ресице, цревни сок, — слепо црево, црвуљак, — дебело црево, задње црево, чмар, — крчати, —
- в) јетра (црна џигерица), утробица, — жуч, жучни мехур, — гуштерача, — слезина, — бубрег, надбубрежна жлезда, мокраћне цевчице, мокраћовод, мокраћни мехур (бешика), мокраћа (2117а).
- — сполни (полни) органи,
- а) уд, пенис, — сунетити, — мошне, мошнице, семењак (јаја), — семеновод, — корена жлезда (простата), — ушкопити, ушкопљеник, шкопац, кастрирати, — евнух, —
- б) материца, плодница, јајник.
- — крста, — слабина, кук, (2109а), — бок, бочни, — струк, пас, — задњица, стражњица.
- — горњи удови, руке, рука,
— оберучке, — десна рука, десница,
дешњак, — лева рука, левака,
левица, шувака, — левак, леворук,
шувак, левакиња, шувакиња, — дугорук,
белорук, дворук, — уганути
(2138а), — батаљак, батаљица, —
наручје, —
- а) мишица, мишка, — рамењача, надлактица, —
- б) подлактица, лакат, лакатни зглоб, лакатна кост, лакатна израстао, жбица, —
- в) шака, рука, — шачни корен, шачна грана, — длан, подланица, — лесица, — прст, палац, кажипрст, средњи (велики) прст, домали прст, мали прст, — нокат, — црно испод нокта, — заноктица, —
- г) песница, стиснути, —
- д) прегршт.
- — доњи удови, ноге, нога,
ножурда, ножни, — крак, кракат,
штркљаст, — двоног, (двоножац
2072), — кривоног, —
- а) кук (2107), бедрени зглоб, зделични (карлични) појас, зделица (карлица), цревна кост, — препоњача, препона, препоне, — седњача, —
- б) бут, бутина, бедро, о бедрима, — бедрена кост (бедрењача, бутњача, бутна кост, стегно), —
- в) колено, чашица, —
- г) гњат, — голеница (голен, цеваница), — лишњача, лист, —
- д) чланак, — стопало, стопаони корен, грана стопала (сплет, рис, лесица), — табан, поплат, пета, петна кост, петна жила, — ножни прсти, палац, —
- ђ) хром, храмати, нахрамљивати, охронути, охромети, шантав, ошантавети, егав, бангав, обангавети, багав, ћопав, ћопа, ћопавко, ћопати, шепав, (штака 562, сакат 2132г).
- — кожа, кожни, покожица, крзно, пора, — перут, перутати се, перутање, исперутати се, — знојна жлезда, (зној 2117в), — осећај додира, осећајна телашца, (слузокожа 2105б), — опна, — бора, збрчкати се, —
- — кост, костур (скелет), покосница,
коштана ћелија, коштана
маса, срж, коштана маст, — кошчат,
— хрскавица (мршталица),
хрскавичав, —
- а) зглоб, зглобна кеса, зглобна маст, зглавак, — прегибао, — чланак, глежањ, — чукаљ, пикаљ, — шав, швови, (коштуњав 2113д).
- — мишић (рибић), мускулозан, — месо, меснат, — мишићна влакна, — жила, — пљоснат, вретенаст, лепезаст, кружни мишић, примицач, одмицач, опирач, прегибач, — грчење, опружање.
- — физиологија, физиолошки,
физиолог, —
- а) напредовати, напредан, — пријати, —
- б) расти, израсти, израстати, нарасти, порасти, узрасти, дорасти, разрасти се, одрасти, бујати, ђикати, ижђикати, — стасати, — раскрупнати се, — пораст, раст, растење, развијати се, развити се, развиће, — зарасти, прирасти, срасти се, урасти, — закржљати, закржљавети, кржљавети, кржљав, закушљати, закушљавети, —
- в) раст, узраст, (стас 2081б), — висок, дугајлија, дугоња, ципов, људа, људина, људескера, див, дивовски, горостас, џин, џиновски, грдосија, колос, исполин, исполински, — гломазан, здепаст, трунтав, — протегљаст, џигљаст, витак, вицкаст, танковијаст, — омален, приземљаст, токмак (2100), — жгољав, жољав, геџав, кепец, баџа, патуљак, човечуљак, пуфлак, пуфлачић, страна 208 прч, мањо, маљеница, жура, стармали, згеба, —
- г) гојазан, гојазност, гојити се, угојити се, дебео, дебљина, дебљати, одебљати, дебељко, претио, претилост, опретилети, пун, пуначак, дежмекаст, шишкав, (буцмаст 2089), задригао, као налевак, поткожити се, окрућати, тити, — сало, — лој, —
- д) мршав, мршавило, мршавост, мршати, мршавети, омршати, омршавети, измршавети, мрша, сувоњав, сув, осушити се, пресмичав, — коштуњав, окошт.
- — крвоток, оптицање крви,
опток, оптицај, кружење, крвни судови
(2103а), капилари, —
- а) крв, крвна плазма, црвена крвна зрнца, бела крвна зрнца, — сукрвица, сукрвичав, — крвав, крвавити, облити (крв), искрвавити (се), окрвавити, раскрвавити, пустити крв, пуштати крв, — згрушати се, згрушавање, хемофилија, — топлокрван, хладнокрван, пунокрван, — румен, поруменети, заруменети се, поцрвенети, зацрвенети се (1910ђ), зајапурити се, — малокрван (2150), блед, бледило, бледуњав, бледети, побледети, пребледети, — помодрети, —
- б) било (пулс), билни, куцање срца, билни притисак, крвни притисак, —
- в) лимфа, лимфни судови, лимфне жлезде.
- — дисање, дисати, дихати,
дисај, удисати, удахнути, дахнути,
издисати, издахнути, издисај, дах,
— одахнути, предашути, предушити,
предушак, одушак, — задихати
се, задувати се, гушити се, загушљив,
загушити се, (угушити се 4а),
засопити се, сопити, заптивати, —
дахтати, бректати, издувати се, ујати,
— слабодухаст, —
- а) уздах, уздисај, уздахнути, уздисати, — зевнути, зевати, зев, зевање, —
- б) дувати, духати, духнути, одувати, пирити, пирнути, пухати, пухнути, отпухнути, смахнути, (дуваљка 1794а), — хукати, хукнути, —
- в) шмркати, фркати, — хркати, хрка, хркање, —
- г) кашљати (2148), накашљати се, закашљати се, искашљати (се), — кихати, кијати, кихнути, кинути, (кихавица 2148), —
- д) ушмркати, ушмркивати.
- — јести (130), — исхрана,
хранљив, хранљивост, — витамин,
- а) жвакање, жвакати, жватати, сажватати, — рскати, рускати, мљескати, (пљувачка 2094а),
- б) гутање, гутати, прогутати, прождерати, прождрети, ждерати, — давити се, — загрцнути се, грцати, —
- в) варење, пробава, варити, сварити, пробављати, пробавити, сварљив, сварљивост, несварљив, несварљивост, — хил(ус), сок, — апсорбовање, асимилација (асимиловање), —
- г) измена материје, размена, промет (метаболизам).
- — излучивање, излучити,
излучци, — лучити, лучење, лучевине,
— жлезда, —
страна 209
- а) мокраћа (2105в), мокрити, помокрити се, умокрити (се), — мокрионица, — крвомутити, —
- б) измет, изметине, — вршити нужду, ићи напоље, имати столицу, — терати, протерати (2162), —
- в) знојење, знојити се, презнојити се, ознојити се, изнојити се, зној, пробио га зној, грашке зноја, знојав, знојан, пот, потити се, потан, —
- г) слуз, слузав, слузан, слузити, — слине, слинити, слинац, слинав, бале, балити, обалити, балав, балоња, балавица, балавац, — усекнути се, усекати се, убрисати (се), — пљувати, (пљувачка 2094а), пљунути, пљуцкати, опљунути, испљувати, испљувак, пропљувати, упљувати, хракати, хракнути, исхракнути, хркотина, (пљуваоница 1753а).
- — чуло (осетило), чулан, — осећај, осетити, осећати, ћутети, осетљив, осетљивост, — неосетљив, неосетљивост, — осетан, — надражај, надражити, надраживати.
- — чуло пипања, пипати,
напипати, опипати, пипање, додир,
(кожа 2110), —
- а) чуло температуре, — зимљив, зимогрозан, зимогрожљив, зимоморан, смрзлица, зима ми је, — тврд од зиме, — зепсти, озепсти (2139а), прозепсти, — дрхтати, задрхтати, уздрхтати, подрхтавати, дрхтавица, дрхат, трести се, трешња, стрести се, стресати се, цвокотати, боботати, цептети, устрептати.
- — чуло слуха, слух, чути, чувење, начути, почути, причути, причувење, — пречути, дочути, — заглушити, — слушати, ослушкивати, ослушнути, прислушкивати, наслушати се, саслушати, слушалац, (чујан 1889ђ), — прислушкивало, —
- — чуло вида, вид, — окат,
— оштар, оштрина, — видети, виђење,
видљив, видљивост, видан,
видност, — невидљив, невидљивост,
— видокруг, видик, — помолити се,
помаљати се, помол, измолити се,
појавити се, појава, створити се, искрснути,
(помолити 756), спазити,
опазити, опажати, запазити, запажати,
виђати, сагледати, угледати,
згледати, приметити, приметан
(895), — неприметан, — назрети,
назирати, нагледати се, (привидети
1024), — призор, — очевидац,
очевид, очевидан, очиглед, наочиглед,
очигледан, — прогледати,
прозрети, прозирати, — превидети,
- а) гледати, гледање, гледалац, поглед, погледати, изгледати (2309), прелетети очима, прећи очима, не скидати очи, упрети очи, стрељати очима, прострелити, (гледати попреко 96), — згледати се, — подићи очи, оборити очи, спустити очи, — пратити погледом, — догледати (1990в), — страна 210
- б) посматрати, посматрање, посматрач, проматрати, промотрити, промерити, одмерити, разгледати, загледати, разматрати (930), размотрити, мерити, меркати, — парити очи, — прегледати, преглед, прегледан, прегледност, — непрегледан, непрегледност, — смотра, —
- в) бленути, забленути се, загледати се, зијати, зурити, пиљити, зажагрити, ужагрити, — превалити очима (96), —
- г) вирити, гвирити, завирити, завиривати, завиркивати, повирити, провирити, провиривати, извирити, извиривати, привирити, —
- д) зверати, узверити се, вижлити, вижласт, —
- ђ) жмурити, зажмурити, — затворити, склопити очи, свести очи, — жмиркати, жмирити, шкиљити, шкиљав, — разрогачити очи, буљити, избуљити очи, исколачити очи, бечити, избечити очи, бечити се, — укочити се (поглед), — закрвавити очима, — трептати, тренути, трепнути, (трепавица 2087а), — нетренимице, — колутати очима, превртати очима, —
- е) слеп, слепило, слепоћа, слепота, слепац, слепица, слепчовођа, слепачки, ослепети, слепети, ослепити, — обневидети, — заслепити, засенити, — имати светлаце, полетели му светлаци, —
- ж) разрок, разрокост, зрикав, — врљав, врљавост, врљоок, дрљав, хиљав, — ћорав, ћоравост, оћоравети, —
- з) кратковид, кратковидост, — далековид, даљновид, далековидост.
- — чуло мириса, њух, воњање,
— омирисати, помирисати, намирисати,
мирисати, примирисати,
привоњати, —
- а) мирисати, замирисати, воњати, мирити, мирисав, миришљив, мирисан, намирисати, мирис, миомир, —
- б) смрдети, засмрдети, смрдљив, усмрдети се, смрад, задах, задисати, воњ, воња, заударати, ударати, баздети, тукнути.
- — чуло укуса, укус, кушати,
— укусан, — неукусан, безукусан,
безукусност, бљутав, бљутавост,
обљутавети, отужан, — сувопаран,
— благ, ублажити, —
- а) сладак, сладуњав, сладост, сласт, сладити, засладити, пресладити, — несладак, —
- б) кисео, киселост, киселина, накисео, кисити, киснути, резити, —
- в) слан, преслан, солити, осолити, пресолити, — неслан, —
- г) љут, љутина, заљутити, ољутити се, палити, пећи, — опор, опорост, —
- д) горак, грк, горчина, чемер, чемеран, горчати, горчити, гркнути.
- — осећање, осећати (се), осетити
(се), осетљив, прожети, прострујати,
—
- а) бол, болети, заболети, болуцати, муке, — тиштати, — јак бол, оштар, несношљив, палити, пећи, жарити, окидати, раздирати, чупати, чупање, — притисак, — севати, севнути, севање, — стрецати, штрецати, штрецнути, секнути, жигати, жигнути, жигање, протискивати, страна 211 протисли, пробади, — ублажити, блажити, — смирити се, уминути, (повредити 2136б), —
- б) свраб, сврбети, бридети, бриђење, — чешати (се), почешати (се), рашчешати, драпати (се), (голицав 616).
- — спавати, спати (115), проспавати,
преспавати, отспавати, испавати
се, наспавати се, спавнути,
тврдо спавати, — успавати (се), успављивати,
уљушкати, заспати, спаваћи,
спаваћив, спавач, спавачица,
свести очи, — чмавати, — бујити,
пајити, нинати, — спавање, сан, —
- а) сан, санан, сањати, сневати, снивати, снити, уснити, тлапити, тлапња, — јава, (стварност 2324), — сановник, — мора, —
- б) бдети, бдење, пробдети, будан, — бесан, бесаност, бесаница, несаница, неспавање, разбити се (сан),
- в) пробудити (се), будити (се), разбудити (се), избудити, буђење, — пренути се, презати се, тргнути се, трзати се, — лакосан, тврдосан, —
- г) дремати, задремати, продремати, дремеж, дремљив, дремован, сањив, сањивост, санан, сан, бунован, поспан, траповесан, неиспаван, — куњати, закуњати, куњало, — раздремати (се), расанити (се).
- — умор, уморити (се), морити
(се), заморити (се), замарати
(се), сморити, уморан, заморен, заморан,
замор, сустати, посустати, —
ломан, (малаксао 2132б), — спасти
с ногу, —
- а) одморити (се), одмарати (се), одмор, одморак, одморан, починути, отпочинути, почивати, починак, отпочинак, почивак, хладовати, одахнути.
- — плођење, плодити се, расплодити се, расплођавати се, расплођавање, размножавање, размножити се, размножавати се, множити се, намножити се, народити се, — сполни сношај.
- — сполно (пошто) сазревање
(пубертет), — сполна (полна)
зрелост, —
- а) прелазно време (климактеријум), — женска мена, —
- б) женско прање (женско време, цвет, праница, менструација, периода).
- — трудноћа, трудна, бременита,
бређа, носећа, тешка, судружна,
у другом стању, — затруднети,
занети, понети, забређати, осетити
се, — зачети, зачеће, зачедак,
- а) порођај, порођајни, родити, рађати, изродити, породити, породити се, порађати се, трудити се, обабињати се, бабиње, породиља, бабињара, — напони, порођајни болови, порођајне муке, замучити се, —
- б) кошуљица, постељица, пометина, —
- в) прерани порођај, — недоношче, доношче, — побачај, побацити, пометнути, пометати, — мртворођен, мртворођенче, —
- г) родити се, рађати се, наћи се, рођење, — наталитет (рађање становништва), —
- д) нероткиња.
- — дојити, подојити, задојити,
надојити, дојење, одојити, намирити
(142), — сисати, посисати, —
цуцла, —
- а) одбити, одбијање, (од сисе, аблактација), —
- б) безмлечна, безмлечност (агалактија).
- — медицина, медицински, медицинар, — лекарство, (лекар 2160).
- — здравље, здрав, здравцит,
као тресак, —
- а) снажан, снага, оснажити (се), јак, јачина, јачати, ојачати, јаторан, једар, једрати, крепак, крепост, крепкост, окрепити (се), поткрепити (се), чврст, очврснути, очеличити, темељан, темељит, држећ, држати се, свеж, чио, хрс, — ђида, — атлета, —
- б) слаб, слабачак, слабост, слабети, слабити, ослабети, слаботиња, слабуњав, слабуњавост, — ровит, — изнемогао, изнемоћи, изнемоглост, изнурен, изнурити (се), изнуреност, изможден, испијен, — исцедити, — малаксати, малаксавати, малаксао, малаксалост, (уморан 2126), спешати, клонути, клонуо (890б), клонулост, изломљен, — полумртав, мртав, мртвило, — оронути, оронуо, — обрвати, — разнежити (се), разнежен, разнеженост, — мекушан, мекушац (890б), мекуштво, — инвалид, —
- в) изрођај (дегенерација), изрођавање, изрод (дегенерик), изврћи се, изметнути се, —
- г) телесни недостатак, — богаљ, богац, богаљаст, сакат, осакатити, сакатити, кљаст, — безрукац, безглавац.
- — болест, боља, бол, бољетица,
бољка, болешчина, — болестан,
болан, болешљив, налош, —
нездрав, — боловати, одболовати,
оболети, обољење, разболети се, навући
болест, добити болест, — поболевати
(се), преболети, прележати,
занемоћи, заковрнути, закуњати,
позлити, — пасти, срушити се,
— куњати, куњало, — одлежати, —
болесник, болесница, боник, —
- а) напад, наступ, наступни, удар, стегнути, — напрасно обољење, — латентан, притајен, изнутрица, — компликација, — повраћање болести (рецидива), повратница, — погоршати, погоршање, поћи на горе, — акутна болест, — хронична болест.
- — оздравити, оздрављење,
прездравити, придићи се, опоравити
се (2159), опорављење, окопиркати
се, отргнути се, — преболети, пребол,
оживети, оживљавати, живнути,
— лакнути, одлакнути, поћи на
боље, (позлити 2133), — окрепити
(се), крепити (се), освежити (се),
- а) имун, имуност, имунитет, имунизовати, имунизовање (стицање отпорности), отпоран, — стечена имуност.
- — смрт (3), смртни случај, — смртност (морталитет), — обамрети, обамрлост, умртвити се, охладити се, — страна 213
- — повреда, повредити, озледа,
озледити, — избити зуб, истерати
око, — масница, модрица,
модричав, угрувати се, убити се, убој
(контузија), — посекотина, сечена
рана, рана од усека, — огреботина,
— оједина, ојести се, оједати
се, — ујед, гризотина, — рана,
гризлица (изједина), — нагњечина,
згњечена рана, —
- а) рана, ранити (628), израњавити (се), рањав, рањеник, допасти рана, — загној, гнојаница (гнојавица, апсцес 2157), — гној, гнојав, гнојити (се), загнојити (се), — сукрвица, —
- б) залечити (се), зацелити (се), замирити се, — зарасти, зарастање, замладити се, замлађивање, замлад, — позледити, повредити, вређати, — ожиљак, зараслица, бразготина.
- — оток, отећи, отицати, отеклина,
затећи, затицати, букнути,
— подбунути, подбуо, подадути,
поднадути, — спласнути, — сазрети,
— провалити се, —
- а) чворуга, гука, гута, кврга, — набој, подбити се, — жуљ, —
- б) плик, мехур, мехурић, подмехурити се, потклобучити се, потприштити се, —
- в) срасти, срашћивати, срастати, срастање.
- — опекотина, опеклина, опећи
се, изгорети се, — опаротина,
опарити се, — промрзлина, смрзотина,
озеблина, промрзнути, промрзлост,
—
- а) угануће, угон, уганути, извинути, ушинуће, ушинутост, ушинути, — ишчашење (луксација), ишчашити, — прелом кости, —
- б) кила, продер, пресега, клини, килав, килавост (хернија), просут, просутост, клиновит, окилавети, искилавити (се), прекинути (се), — уклештена кила, (утега 2163), —
- в) грба, грбав (2099), —
- г) крвављење, крвавити, крварење, крварити, излив, одлив, — капља (апоплексија, шлог), шлогирати се, шлогиран (2156).
- — патологија, патолошки,
патолог, — болесна појава, болесно
(морбидно) стање, — патоген,
изазивач болести, —
- а) симптом, знак болести, — бол (2124а), — нелагодност, — назеб, нахлада, назима, назебна болест, назепсти, нахладити се, прехладити се, — прозепсти, озепсти, озебао (2119а), јежити се, најежити се, језа, грозити се, гроза, — жмарци, подићи, подилазити, — дрхтавица, дрхтање, дрхтати, — грозница, грозничав, ватра, ватруштина, врућица, огањ, огњуштина, упалити се, успалити се, — запаљење, запала, упала, — сунчаница, — омарица, — катар, катарални, — хипертрофија, проширење, — гангрена, — водена болест (дебела болест, проказа).
- — унутрашње (интерне) болести, интерна медицина, — хируршке (оперативне) болести, оперативна страна 214 медицина, — дечје болести, старачке (сенилне) болести, женске болести, професионалне болести, — конституционална болест, — наследне болести.
- — зараза (инфекција), заразиште, заразити (се), заражавање (инфекција), — редња (епидемија, прошлица, пошаст), експлозивна редња, помор, — ендемија (месна зараза), ендемична болест, — спорадичан случај, — инкубација (притајено заметање болести).
- — бактериологија, бактериолошки,
бактериолог, — бактерија,
бацил (2025в), микроб, микроорганизам,
—
- а) кужан, кужити, окужити (се), окужен, заразан, заразити (се), загадити, загађен, — преносилац болести, — заразна клица, — токсин,
- б) вакцина (цепиво), вакцинирати (цепити, калемити, пелцовати), вакцинирање (цепљење, калемљење, пелцовање), — примити се, — култура (запат) бактерија, вакцина (анимална лимфа), — фагоцитоза, — сепса (тровање крви), — серум, — имуност, имун, имунизовати, имунизовање, стечена имуност (2134а),
- в) спирохета (увојак), — ехинококус, — бактерија коли (цревна клица).
- — заразне (инфекциске)
болести, прелазне, прилепчиве
(контагиозне) болести, прилепчивост,
— непрелазна болест, —
- а) богиње, богињав, — мале богиње (мрасе, мраса, красте, добрац), мрасав, — изићи, излазити, осути се, — водене богиње (овчије богиње, пљускавице), — велике богиње (арапске, црне богиње, петићи), — кравље богиње, — црвени ветар (пламеник), —
- б) маларија (наступна грозница), плазмодиј (изазивач, узрочник маларије), — комарац маларичар (грозничар, анофелес), — грозница трећача, четвртача, — малтска грозница, — тропска маларија, — жута грозница, — инфлуенца (куњавица, грипа), (кијавица 2148), —
- в) породиљска (бабиња) грозница, —
- г) повратна грозница (рекуренс), — тифус, тифусни, — пегавац (пегави тифус), — паратиф, — реуматизам, реума, реуматичан, — денга, —
- д) сифилис (луес), сифилитичар (луетичар), — куга (чума, морија), секнути, —
- ђ) спаваћа болест, — беснило, побеснети, бесан, — актиномикоза, — сакагија, — шап.
- — опште болести, — шећерна болест (дијабет), — костобоља (подагра, улози, гихт), — рахитис (мекокосност), кокошја прса, — пелагра, — бери-бери.
- — тровање, — отров, чемер, јед, отрован, отровати, затровати, — (противотров 2165), — хронично тровање, — алкохолизам, опојно (алкохолно) пиће, опојни отров, дипсоманија (периодично опијање), дипсоман (периодични пијаница), страна 215 делиријум тременс (пијаничко лудило), — никотинизам, — сатурнизам (тровање оловом).
- — паразитска болест — паразитологија, паразит (наметник), — глисте (бубине), — тракуља (пантљичара, ојађелица, тракавица), — пасја глиста, — трихиноза, трихина (кудрица, власица), — бобица, бобичав, — гњиде, — жедњак.
- — израштајне болести, — израштај (израслица), оток (тумор), отеклина, — дивље месо, — доброћуд израштај, злоћуд израштај, — полипи, — рак, саркома, — жива рана.
- — болести органа за дисање, — рожац, носни полипи (израштај носне слузнице), — кијавица, кихавица, хуњавица, балабан, — аденоиди (носни, трећи крајник), — ангина (крајници, запаљење крајника), — дифтерија (гушобоља), дифтерични, — задавица (круп, гуштер), — шарлах (скрлет, скрлетина), — промуклост, промући, промукнути, промукао, — гушење (асфиксија), гушити се, угушити се, загушити се, загушљив, — кашаљ, кашљив, кашљати (2115г), искашљати, хрипати, крхати, кашљуцати, покашљивати, — велики кашаљ, рикавац, хрипавац, магарећи кашаљ, — бронхитис (запаљење душница), — астма, — сипња (задуха), сипљив, осипљивити, — запаљење плућа (плућно запаљење, пнеумонија), запаљење поребрице (плеурит), — плућни антракс (цркавац), — пнеумоторакс, — плућна гангрена, — туберкулоза плућа (сушица, суха болест, сичија, јектика), туберкулозан, сушичав, сичијав, јектичав, грудобољан, — туберкулозни (Кохов) бацил.
- — болести органа за варење и размену материја, — устобоља (слинавка), стоматитис (запаљење уста), — језична сухоћа, — јаштерица, — млечица, трупац, — зазубице, — горушица, гадити се, згадити се, огадити (се), гадљив, смучити се, мучно, припасти (мука), стуживати се, стужити се, грстити се, грцати се, бљуштити, — ригати, подригнути, подригивати, изригнути, изригати, — штуцање, штуцати, — повраћање, повраћати, повратити, бљување, бљувати, избљувати (се), побљувати (се), бљувотина, бљувањак, — гутање ваздуха (аерофагија), — колика (завијање црева), завијати, диспепсија, — гастритис, — трбобоља, озлотрбити се, — гастроптозис (спадање желуца), — проширење желуца, — струна, струнити се, — запаљење трбушне опне (махрамице) (перитонит), — пролив (дијареа), дечји пролив, — затвор, затварати, — запаљење црева (ентеритис), — цревна врућица (тифус 2143г), — прострел (бедреница), — ботулизам, — срдобоља (дизентерија), тропска (амебна) срдобоља, — колера (кратељ), вибрион, — колерина, — запаљење слепог црева (апендицит), — увећање јетре, стврдњавање јетре, смежурана јетра, — катарална жутица, — далак (подраст, хипертрофија слезине), — страна 216 жучни камен, — запаљење бубрега, смежурани бубрег, — покретни бубрег, — бубрежни камен, — албуминурија, — камен у мокраћној бешици.
- — болести срца, крвних судова и крви, — срчана мана, — проширење срца, увећање срчаног мишића, осаљено (салато) срце, — ендокардит, — перикардит, — лупање срца, — проширење вена, проширена вена, — артериосклероза (закречавање крвних судова), — шуљеви (хемороиди), — малокрвност (анемија), малокрван, — пунокрван, — слабокрвност, — бледица (хлороза), — белокрвност (леукемија), — хемофилија, — скорбут (гњилац, пољачина), — тровање крви (2142б), — уремија, — навала крви, хиперемија, — крволиптење, сукрвица (2114а).
- — болести жлезда, — жлездобоља, жлездана кута, — запаљење лимфних жлезда, — заушњаци, — шкрофулоза, шкрофуле (живице), — мицина, — гушавост, гушав, гушавац, — Базедовљева болест, — кретенизам.
- — болести сполних органа (венеричне болести), — гонореја (капавац, трипер), — гонокок, — мека гризлица (шанкер), — фимоза, — бело прање.
- — болести ока, очне болести, — окобоља, — јечмичак (чмичак), — буљавост (буљоокост), — разрокост (страбизам) (2121ж), — очни капавац (дечји цвет), — трахома (мисирњача), — сива навлака (мрена), беона, зелена навлака, — кокошје слепило, — кратковидост, кратковид, — далековидост, далековид (2121з), — прековидост.
- — болести уха, ушне болести, — запаљење бубних опана, — гнојно запаљење средњег уха, — заглухнуће, — наглухост, наглух (2120).
- — болести живчаног система, — преосетљивост (анафилаксија), нервоза, нервозан, — живчана раздражљивост, живчана растројеност, живчана слабост (неврастенија, неурастенија), — невралгија, — ишијас, — главобоља, челобоља, мигрена, — конвулзија, грч (спасма), грчевит, — трзати се, трзај, — утрнути, трнути, — укочити се, укочен, укоченост, згрчити се, ухватити се, умртвити се, — узет, одузет, узетост (узетиња, одузетост), узети се, одузети се, парализа, — тресавица, — несвестица, вртоглавица, замавица, вртоглав, завртети се (мозак), занети се, мркнути, пасти у несвест, несвест, онесвестити се, обезнанити се, обнезнанити се, изгубити се, — пренемоћи се, пренемагати се, — освестити се, доћи к себи, повратити се, — бунило (делиријум), бунцати, бунцање (109), фантазирати.
- — запаљење мозга, менингит, заразни менингит (заразно запаљење можданих опана), — тетанус (зли грч, грчевита трзавица), — дечја узетост, — хидроцефалија, водоглавац, — сушење кичмењаче, страна 217 — парализа мишића, — атрофија мишића, — падавица (епилепсија, велика боља, горска болест, гора, горица), падавичар, снаходи га, снашло га, — капља (апоплексија 2138г), — тетанија (фрас, шклопци), — кореја, — прогресивна парализа (прогресивно лудило), — душевне болести, душевно растројство (910), — хистерија, хистеричан, — хипохондрија, — идиот (слабоумник 909), — морфиноманија, — психоза, — бесаница (2125б), — месечар (сомнамбул, лунатик, сноходац, ноћник).
- — кожне болести, осип (оспа, оспе, оспице), оспичав, просасти осип, — еритема, — косопасица, — копривњача (сугреб), — цијаноза, — флегмона (пламеник), — сврбуљица, — шуга (свраб), шугав, сврабљив, ошугавети, ошугати се, ошугавити се, — надув, — заноктице, — екцем, — вучац, — лишај, лишајив, — трупац, — жвале, — бубуљица (чибуљица, гнојавица), бубуљичав, слегнута гнојавица, гнојаница, — лојавица (суједи, трутови), — загној (апсцес 2136а), — чир, чирав, кукац (кокошињак), поткожњак, — краста, крастав, окрастати се, пришт (поганац), трављача, — фистула, — жуљ, — перућац (перутац), перут, перутати се, исперутати се, темењача, — антракс (црни пришт, црњ, црнац), — кожна туберкулоза (лупус), — губа, губав, огубавети, губати се, огубати се, прокажен, прокаженост.
- — болести костију, — запаљење покоснице, — косна туберкулоза, — мртва кост, — труљење зуба, зубобоља, зубни камен, — ноктојеђа.
- — лечење (терапија), видање, лечити (се), излечити (се), залечити (се), исцелити, исцељење, видати, извидати, — излечив, — неизлечив, — долечити, долечивање, — реконвалесценција (опорављање), реконвалесцент, опоравилиште (2134).
- — лекар, лечник, доктор,
лекарски, лекарина, физикус, —
назовилекар, надрилекар, —
- а) лекарски преглед, прегледати, опипати пулс (2114б), — слушаљка (слушалица), — дијагноза, поставити дијагнозу, утврдити дијагнозу, диференцијална дијагноза, анамнеза болести, прогноза, — конзилијум, — лекарско уверење, —
- б) зубни лекар, зубар, зубарство, — зубни техничар.
- — водено лечење (хидротерапија), туш (шкропац), — сунчано лечење (хелиотерапија), — ваздушно лечење (аеротерапија), ваздушно купање, — балнеотерапија, балнеологија, бања (1995), — електротерапија, — радиотерапија.
- — лек, лекарија, лековит (апотекар 2165), — рецепт, преписати, — узети, узимати, — нега, неговати, лечити (2159), — дијета, дијеталан, — испражњавање црева, столица (2117б), уредна столица, страна 218 чишћење црева, прочистити (се), пургатив (чистило), клистир, клизма, иригатор, — гргорење, гргорити, — облог, облога, обложити, облагати, бурова вода, газа, вата, — масажа, — купице, — убризгавање (инјекција), убризгати (ушприцати), бризгати, бризгалица (шприц), — катетер, — гуска (за мокрење).
- — хирургија, оперативна
медицина, видарство, — хирург,
видар, ранар, ранарство, оператор,
— операција, оперисати, — ампутација,
ампутирати, — сецирати,
обдуцирати, обдукција, — прва
помоћ, превити, превијати, превијање,
превијач, превијалиште, завити,
завој, завојни, завојиште, повезица
(бандажа), — утега, потпасач,
— трансфузија (преток) крви,
— наркоза (опијање, омама), наркотика
(успављива средства), анестезија,
локална анестезија, — опити,
—
- а) бабица, примаља, бабичити, бабичлук.
- — болница, болнички, болничар, болничарка, нудиља, — клиника, поликлиника, лечилиште, санаторијум, амбуланта (амбулаториј), — болница за душевне болести, лудница, — диспанзер, — здравствени уред (физикат).
- — апотека (лекарна), апотекар (лекарник) (1541), — фармакологија, фармакопеја, — противотров, утук, устук, (отров 2145), — прашак, — маст, помада, — сируп, — пилула, таблета (плочица), — обланда, — мелем (балсам), — пфластер (фластер), — привити, привијати, — капљомер, — травар, травара, — теј.
- — ветеринарство, ветерина,
марвено лекарство, ветеринар, марвени
лекар, ветеринарски, —
- а) сакагија (гунтураћ), сакагљив, — мукавица, гроница, крива, окривати се, — свињска куга, — бобица, бобичав, — бедреница, шушкавица, — метиљ, метиљав, — — брљ, брљив, брвљив, обрвљивити (2067в), — сараџа, — шап, — надун, надути се.
- — хигијена, хигијенски, здравствени, — социјална (јавна) хигијена, расна хигијена (хигијена наслеђа, еугеника), — асанација, — заштита (профилакса), заштитне (профилактичке) мере, заштитна (профилактичка) средства, — карантена (карантин), — издвајање (изолација), — псећи контумац, — заштитно цепљење, профилактична вакцинација (2142б), — антисептично средство, антибациларан, — пастеризовање, — дезинфекција (раскуживање, раскужба, откужење, откуживање, обескличавање), дезинфиковати (раскужити, откужати, обескличити), — дезинфекционо средство (раскуживало), дезинфекциони апарат (раскужник), дезинфекциона служба, завод за дезинфекцију (раскужница), — стерилизација, стерилизовати, — асепса, асептичан, асептични завој, — дезинсекција, — гамад (досадници), уништавање страна 219 вашију (депедикулација), уништавање пацова (дератизација), инсектицидно средство, — вентилација (проветравање), ветрило (вентилатор), — дезодоризација, — апстиненција (уздржљивост, уздржавање), апстинент (уздржљивац), умерењак, трезвењаштво (антиалкохолни покрет), трезвењак, — пуерикултура, нега деце.
страна 204
страна 207
страна 212