Аутор:Velimir Rajić
Velimir Rajić, rođen je 20. januara 1879. godine u Aleksincu.
S bolešću je drugovao od najranijeg detinjstva, a bolest je bila teška, neizlečiva. Senka smrti stalno je zaklanjala svetlost pesnikovih životnih radosti. Rajić, pesnik ljubavi i rodoljublja. Njegove pesme su pesme bola preobražene uvek u ritmove beznađa, u privlačne i zvučne talase snova koji nikada nisu prozračni i topli jer se završavaju buđenjem i neodoljivom epileptičnom javom.. Poetska čistota Rajićeve poezije uzbuđuje pitanjima i definicijom smrti koja kao stalna senka lebdi u svakoj reči. Ta stalna bliskost osećanja smrti čini Rajićeve stihove treperavim i čistim.
Umro je 9. oktobra ili 21. oktobra po julijanskom kalendaru 1915. godine u Gornjem Milanovcu.
Dela
[uredi]Pesme
[uredi]- Zavet
- Moja pesma
- Moja sudba
- Moj život
- Istinita pesma
- Moja vera
- Molitva
- Zašto?
- Drugi zavet
- Želja
- Jedna intimna istorija
- Na dan njenog venčanja
- Na karnevalu
- Moj san
- Pred proleće
- Jedna vesela noć
- Novo leto
- Vjeruju
- Himna
- Ljubavno pismo
- Svršetak
- Sekica
- Setva i žetva
- Izdaja
- Basna o životu
- Srpska pesma
- Zarobljenoj braći
- Radujte se, mučenici!
- Otadžbini
- Na Vaskrs