МОЈА СУДБА
Бог није имо чим дариват' мене:
Висину беше поклонио бору,
А снагу беше даровао мору,
Лепоту, до тад, разграбише жене.
И рече Господ: „На цвет што не вене,
Песму широку као лист на бору;
А за твој живот ја ћу узет' мору
Две до три капље ефемерне пене."
И тако, Бог је, силом своје моћи,
И светлост дана и тамнину ноћи
У једно слио. У химни, дивота
И гроза што је дижу свакога дана,
У часу кад се буди зора рана –
Трепери струна и мртвог живота...
