Сунце моје, је веле до ноћи (12)
|
МЈЕСТО ЗАПИСА, КАЗИВАЧИ, ЗАПИСИВАЧИ I ВАРИЈАНТЕ ПЈЕСАМА[уреди]
Бр. 12. Нережишћа, 18. VI 1967. Казивала Катица Раковић р. Јуришић, рођ. 1888. у Нережишћима. Записао О. Делорко. Број преузете пјесме је 39.
Варијанте (публициране): овој пјесми сам у својој збирци Љуба Иванова. Хрватске старинске народне пјесме сакупљене у наше дане по Далмацији, Сплит 1969. навео на стр. 287 тринаест варијаната и то двије из Караџићеве I књ. Српских народних пјесама (Беч 1841, Београд 1953) под бр. 544 (није означено одкуда је) и 545 (околица Дубровника) и три из V књиге (Биоград 1898) под бр. 392, 393 и 422 (без ознаке одкуда су), затим, из збирке Балтазара Богишића Народне пјесме из старијих, највише приморских записа. књ. I, Биоград 1878. једну која се налази под бр. 94 а припада Дубровнику или најближој околици тога града. Варијаната овој пјесми навео сам још из збирке Марјанска вила итд. С. D. Карамана, та се варијанта зове Превара (в. стр. 48). осим тога двије из VI књиге Матићина публицираног зборника Хрватске народне пиесме (ту књигу уредио је Никола Андрић), а налазе се под бр. 26 (оток Хвар) и 27 (оток Шипан). Исто тако навео сам једну варијанту из збирке Хрватске народне пјесме, Чакавске. Цриквеница 1907, 3. издање. Сакупљаћ је грађе у тој збирци Стјепан Мажуранић, пјесма се налази на стр. 115—116. тога издања а забиљежена је у Хрватском приморју. Навео сам једну варијанту томе мотиву и из збирке Франа Женка Донадинија Чобанске пјесме, Дубровник 1913, та се пиесма налази у тој збирци под бр. 50 те припада Далмацији и једну из збирке Герхарда Гесеманна Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народни песама, Ср. Карловци 1925, в. пј. бр. 169. а вјеројатно је негдје из Хрватске. Тај сам број варијаната повећао једном иначицом из моје збирке Златна јабука итд. а налази се под бр. 32 те је нађена на Дугом отоку. Тим варијантама надодајем овом приликом још двије, и то из моје збирке Љуба Иванова, од којих се прва налази под бр. 2 (Стари Град на отоку Хвару) а друга под бр. 255 (Сплитска, оток Брач).
Варијанте (рукописне): M. Остојић. Народне пјесме II итд., бр. пј. 31 (Повља); О. Делорко, Народне пјесме с отока Брача итд. бр. пј. 11 (Мирца). 25 (Шкрип), 48 (Супетар).
Напомена: У VI књизи већ споменутог Матичина публицирана зборника (ту књигу је како воћ споменух, уредио Н. Андрић) наведено је на стр. 317—320 петнаест рукописних и шест објављених варијаната ове пјесме, међу рукописнима једна је с отока Брача (записивач M. Остојић). Неке од тих варијаната споменуо сам и ја. Све те варијанте нађене су искључиво међу Хрватима, осим четирију Вукових, за које не знамо гдје су стварно записане, али које би такођер могле припадати Хрватима.
Референце[уреди]
Извор[уреди]
Олинко Делорко: Народне пјесме отока Брача, "Народна умјетност", 1980, Вол. 11/12 Но. 1, 1975., стр. 207.