Синоћ мене црна књига дође,
Црна књига а у доба црно,
Црном бјеше булом забулана,
А крвавим слов'ма написана;
Књига гласи од моје ђевојке, 5
Да се скоро мисли удомити
За некаквим Бегић Асан-агом,
Пак и мене зове на весеље;
Како ћу јој тужан тамо поћи!
Кад ми даду златни пехар вина, 10
Да напијем срећу за удају,
Ко ће тадар срцу одољети?
Ал' ћу рећи: здраво, моја драга!
Ал' ћу рећи: здраво, невјернице!
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 410.
