Evo, jema devet godin dana,
Pasao san i ovce i janjce,
Nisan je se ni rukon dodija,
Jer san misli da će biti moja,
Ali moja ali brajna moga; 5
Nevirnica pošla za drugoga,
Za susida dušmanina moga,
Još me zove za vinčana kuma!
Ne mogu jon biti kum od jada...
Kuma moja čeda ne imala, 10
Ako li ga i imati budeš
Da bi ti se zmijon on stvorio,
Milu majku za srce ujio!
Oj neviro, da bi te ne bilo!